Премиса MONEYBALLA је холивудски сладуњава. Сиротињски спортски клуб, у овом случају бејзбол екипа Оакланд А’с, захваљујући ингениозним потезима управе и играчима које су остали професионални тимови отписали као сакате и престаре, катапултира себе у врх америчког бејзбола. (Нешто слично одласку ККП на Фајнал4 са Врањешом на центру.) Ипак није ствар само у причи, већ у начину на који се одиграла, што је и привукло Мајкла Луиса да документује догађаје из МЛБ сезоне 2001/02. МОНЕYБАЛЛ је пре свега прича о економији, па о статистици (која у случају бејзбола већ стотину година има статус, пођеднако, и науке и уметности), и потом о теорији информација. На крају, књига која предочава развој једног поступка који ће статистику од хрпе муцавих података подићи на разину Језика постаје есхатолошка студија испричана драматургијом спорта. Да ли постоје објективни, комуникативни подаци који ће са сигурношћу описати учинак једног ударача, или играча прве базе, или бацача? Или је “скаутинг” мистична моћ коју поседују неми одабрани? МОНЕYБАЛЛ говори о људима који су одбацили шаманско читање спорта и покушали да умеће цакања лопте уведу у компјутеризовану Просвећеност.

MONEYBALL је најузбудљивији роман који сам прочитао ове године иако ће аудибле.цом рећи да је у питању документарна књига. Мајкл Луис је мајстор прозе. Прича о револуционарној статистичкој техници која је узроковала успон једног бејзбол тима почетком XXИ века испричана је стилом полифоног и експлозивног романа. Догађаји који су се одиграли нису описани досадном фактографском нарацијом већ хронолошки и просторно измештеним драмским описима, интимним ломовима, животним причама играча, тренера, менаџера и аматерских бејзболога. Осећам малу количину жаљења што Мајкл Луис не пише праву американску фикцију. МОНЕYБАЛЛ је твеновска књига у којој се о племенитој животној филозофији прича кроз визуру доњн то еартх ликова и њихове интимне драме. Али опет, можда би тада испао само одличан роман, а не овакво хибридно ремек делце. Филм је такође супер.