Leto provodim, izuzimajući proteste & pisanje, kao da je 2002: igram Dijabla 2, sa društvom pikam društvene igre sa čarobnjacima i hobgoblinima, gutam horor romane, navijam za Brazil na Svetskom, i naravno — čitam Gejmer, najbolji časopis na svetu. A kada čitam Gejmer, čitam ga sa mesarskom pažnjom Komanča ili banatskih Švaba: nijedan se deo bafala ili svinje ne baca, odnosno, nijedna se stranica ne preskače, pa se tako ne podsećam samo kritika dragih igara i još dražejših kritičara (Željko Nešić Popara, Ilir Gaši Iznogud, Ranko Trifković, Ognjen Popović…) već i uvodnika, reklama za piratske klubove, šifri (srp. cheatova) gejmerskih ukrštenica, D&D kutka, izveštaja sa Starcraft turnira i — pisma čitalaca.

Evo jednog pisamceta koje mi se pre dvadeset godina ne bi mnogo zadržalo na pameti, a koje me je danas oduševilo. U broju 18. (mart 2000), kada je, da približim epohu, prikazana beta Warcrafta III, te recenzirani Nox, Croc 2, Flashpoint Kosovo, Might & Magic VII, odnosno ISS PRO Evolution, Rollcage Stage 2 i Army Men: Sarge’s Heroes za PSX, devojka po imenu Ivana J. iz Beograda nahvalila je Gejmerove rubrike, način ocenjivanja, te opise igara koji su „tako puni duha i zanimljivi da ih čitam i kada me sama igra ne privlači“ (delimo mišljenje). Ivana na kraju upućuje i nekoliko kritika, od kojih izdvajam najvažniju: da li bi Gejmer ipak mogao da se malo upristoji i ne bude toliko mizogen?

Ukoliko ste gejmerk/ka, znate da su u trećoj deceniji XXI veka video-igre ponekad klub za dečake. Ukoliko ste, kao ja, neko ko je igrao Pentijum Kec u odmoru od vođenja brontosaurusa na ispašu, sećate se koliko je tek kultura video-igara krajem 90ih i početkom 00ih bila odbojna devojčicama i devojkama. Dovoljno je prelistavanje, odn. skrolovanje Gejmerovih PDF-ova da uvidite koliko se CD klubova reklamiralo polugolim cicama, na koliko postera su se nalazile seksualizovane igračke junakinje, koliko je igara uopšte imalo junakinje koje nisu, prirodom priče ili u promotivnim materijalima razvojnih timova, bile do gaća obnažene, te koliko je u samim tekstovima bilo horny „šala“ na račun ženskih likova.

Ivana J., koja tada nije mogla biti starija od tinejdžerke, jedna je od prvoborkinja koje su ovaj hobi i umetnički medijum oslobodile za sve. Njene kritike možda zvuče sitničavo ako ste na drugoj strani — koga briga za nekoliko dubokih dekoltea i glupih fazona, pa i svemirske marince su stavljali na postere golih bicepsa? — ali koliko je devojčica, koje su mogle postati izvrsne dizajnerke ili gejming novinarke, oterano od video-igara jer su u tom svetu bile predstavljene isključivo kao meso, predmet vica, ili reklama u bikiniju? Ne želite biti deo nečega što vas nipodaštava, odbija i vređa, i što perpetuira takvo ponašanje kod publike i kroz igre, i kroz kritike igara, i kroz promociju igara, pa čak i kroz suplementne materijale kao što su reklame i promotivni posteri. Bilo je potrebno mnogo ljubavi & snage da gejmerke poput Ivane J., i pored klime u kojoj su osobe poput bile ili plen ili nagrada, ostanu verne igrama i raskantaju željezne dveri, bodljikavu žicu i laserske kule stražare sa znakovima NO GIRLS ALLOWED koje su dugo okruživale ovaj medijum.

U slučaju Ivaninog pisamceta usrećio me je i izvrstan empatičan odgovor Gejmera. Pre četvrtine veka, otvorenu kritiku na račun mizogine kulture časopisa su mladići — većinom klinci uzrasta bliskog Ivaninom — iz redakcija ne samo javno objavili, nego uvažili, zahvalili se na njoj, izvinuvši se, prihvatajući odgovornost i pozivajući ostale čitateljke da doprinesu promeni svojim utiscima. Niko od njih nije prošao medija trening; niko od njih nije morao da brine o PR-u; niko od njih nije razmišljao kako će se izvinjenje tamo nekoj devojci za stvari koje je činilo 99% igrača odraziti na ostatak njihove dečačke publike. Odgovor im je prosto — ljudski. Ne želim da zvučim kao onlajn doomer, ali ove, 2026. godine, takav mi odgovor deluje kao veća naučna fantastika nego što je bio te 2000. godine. No, ne brinem nimalo, jer mi je drago što smo i pre dvadeset godina imali hrabre osobe poput Ivane i dobre likove poput Gejmerovaca. Video-igre danas su bolje mesto za sve igrače zbog ljudi poput njih, a sa takvima ni ulepšanje sveta nije daleko.