Spremam izlaganje & rad o elementima zen-budizma u delima Davida Albaharija. B5 spirala na linije (najbolji žanr sveske) je nova — hvala ženčetu @glavologija za izlet do Džamba — ali ovim se istraživanjem zanimam, na preskoke i kao hobi, već neko vreme. Srećan sam što će uskoro iz toga proizaći prve objavljene stranice. Pumpin numbers za Šangajsku listu.
Na stolu su skoro sve knjige o zen-budizmu u čijem je prevodu ili uređivanju učestvovao David Albahari. MUMONKAN (1980, Grafos) jedna je od knjiga sa kojom je za mene počelo interesovanje za zen uopšte (druga je SACRED HOOPS Fila Džeksona, trenera Bulsa i Lejkersa). U pitanju je zbirka koana, odn. kratkih priča koje su ujedno i meditativni sveti tekstovi, zen čitelja Mumona iz 12/13. veka. U pogovoru, Albahari je ove apsurdističke, crnohumorne, šokantne pričice uporedio sa zapadnom avangardnom književnošću, i to je bilo to što se mene tiče. Čakre su mi se otvorile, a satori me je strefio posred čela. Nakon čitanja zbirke, bilo mi je jasno zašto su ove jednostavne, ali značenjem kriptične pripovetke primamljive autoru koji je izvan svega cenio svedenost, tišinu, neizrecivo & svakodnevne međuljudske tremore.
Na gomili su:
• D. T. Suziki, ZEN (1988, Panpublik);
• Huang Po, UČENJE O PRENOŠENJU DUHA (1986, Grafos; prevod sa Mirkom Gasparijem);
• Kakuan, DESET SLIKA O ČUVANJU BIKA (1979, faktički samizdat);
• Trobroj Gradine 60-61-62, septembar 1984 / januar 1985, u kojem je objavljen fantastičan temat o vrtovima urednika Jovice Aćina, kao i nekoliko tekstova o istočnjačkim religijama i misticizmu, među njima i „Zen i hasidizam“ (!) austrijskog filozofa Martina Bubera — u prevodu D. A.
Slika 5 je fotografija Davida Albaharija na kraju zbirke priča FRAS U ŠUPI (1984, Rad), u kojoj je prvi put objavljena čuvena kratka-kratka priča (flash fiction) „Koan od priče“, možda i najkraća priča u srpskoj književnosti. Elem, na sl. 5 pažljivi će posmatrači uočiti jedan bedž sa natpisom RASTA, i drugi sa jugoslovenskom zastavom sa listom marihuane namesto grba.