blog

Časopis Gejmer (The GaMeR): Arhiva i PDF skenovi

Rasplakao sam se kada sam naišao na ovo. Na linku se nalaze skenovi gotovo svih brojeva legendarnog Gejmera, obrađeni od strane neverovatnih ljudi na forumu Secret Level, stranaca kojima ću biti zahvalan do kraja života. The GaMeR je bio THE časopis za video-igre u Srbiji (Jugoslaviji / Srbiji i Crnoj Gori) kasnih ’90-ih i ranih ’00-ih. Malo je knjiga, priča i pesama više obeležilo moje detinjstvo nego tekstovi u ovom časopisu. Iščitavao sam brojeve od impresuma do zadnjih reklama iznova & iznova, godinama (decenijama) nakon što je časopis prestao da izlazi. Omiljene autore (neke srećom i dalje aktivne u novinarstvu ili beletristici) znam i danas: Željko Nešić, Ognjen Popović, Ranko Trifković, Ilir Gaši… (Pamtim iz tog doba i kraljeve iz hrvatskih Hackera i PC Playa, Damira Rukavinu i Krešimira Lauša. Zlatna vremena).

Za magazin su, elem, pisali klinci jedva stariji od mene, te je Gejmer imao fantastičan spoj neformalnosti i vrhunski profesionalne gejming žurnalistike. Ko je uostalom bolje poznavao najaktuelnije bete na E3 2001. godine od nas nerdova u šestom osnovne? Prikazi u Gejmeru bili su pankerski, nepismeni i humoristični, no pisani sa zapanjujućim obrazovanjem & analitičnošću, nekad više nalik fanzinu nego serioznom IT časopisu. Možda sam se za literarna dostignuća tamo nekih novina za igrice kačio jer u to vreme nisam mogao poterati devet i po od deset aktuelnih igara; u vreme kada je standard bio Pentium Trojka, posedovao sam slabašnog Keca, pa sam u mnogim naslovima uživao vikariozno, kroz skrinšotove i kreativne kritičke prikaze. Ali nije samo do toga. Kada malo vratim film, Gejmer je ujedno bio i najpopularniji & najsubverzivniji naš časopis za video-igre. Neke recenzije, pisane hibridnim prozno-poetsko-dramskim žanrom, čista su avangarda; najbolje ocenjena igra u istoriji Gejmera bila je nadrealna AMERICAN MCGEE’S ALICE (97%); objavljivani su lični tehno-blogovi, autorske pričice, parodije, gejmerski horoskopi, rezultati multiplejer turnira, stalna rubrika o FRP, kolumne o gejm-dizajnu i pripovedanju, filozofsko-kulturološka promatranja igara i igračke industrije, kao i izvanredan temat o istoriji video-igara (by Ilir „Iznogud“ Gaši), prvi istoriografski zapis takve vrste u Srba.

Upravo mi je pogled pao na svetloplavi dizajn igromera iz 2000. godine i nešto mi je opet zaigralo u srcu i zaiskrilo u oku. Mislim da sam o svemu ovome već ostavio traga, ali dajem oduška sebi & malom Milošu. Uz Gejmer sam zavoleo video-igre kao medijum i umetnički izraz, a veoma je uticao i na razvoj moje ljubavi prema slobodnoj, opičenoj, pametnoj pisanoj reči. Đeca ce možda u ovim PDF-ovima uživati kao spomenicima drevnog vremena: kada su se na stranama reklamirali CD piratski klubovi, kada su se uvodnici izvinjavali na kašnjenju broja usled nestašice papira izazvane NATO bombardovanjem, i kada su mitske igre poput Alpha Centaurija, Baldur’s Gatea, Quakea, i t. sl. bile samo interesantni novi naslovi u moru drugih interesantnih novih naslova.

Linkovi:

https://archive.org/details/the-gamer-magazine

https://forum.secretlevel.org/threads/skeniranje-gaming-materijala.381/page-11

Summer School 26: Serbian Experimental Literature

Had a great pleasure of giving a lecture on Serbian experimental literature at the International Summer School of Serbian Language, Culture and History @ FFUNS (Faculty of Philosophy, University of Novi Sad). Many thanks to our dear participants & wonderful volunteers for making a welcoming atmosphere for the hour-long exploration of Serbian underground literature and art. Topics of the lecture were Serbian avant-garde, neo-avant-garde and postmodern creators such as: Branko Ve Poljanski, Miroljub Todorović, Vladan Radovanović, Vujica Rešin Tucić, Sava Damjanov, Milorad Pavić and Judita Šalgo; others were mentioned as much as the limited time allowed. Presentation (eng) and additional materials (mostly in Serbian + Đurić and Šuvaković’s IMPOSSIBLE HISTORIES in eng) are available at my MEGA library.

 

Imao sam veliko zadovoljstvo da održim predavanje o srpskoj eksperimentalnoj književnosti na Međunarodnoj letnjoj školi srpskog jezika, kulture i istorije @ FFUNS (28jul26). Hvala dragim polaznicima & našim sjajnim volonterkama i volonterima na odličnom ugođaju za jednosatno istraživanje srpske andergraund književnosti. Tema predavanja bili su srpski avangardni, neoavangardni i postmoderni stvaraoci kao što su: Branko Ve Poljanski, Miroljub Todorović, Vladan Radovanović, Vujica Rešin Tucić, Sava Damjanov, Milorad Pavić i Judita Šalgo; ostali su spomenuti koliko je ograničeno vreme dozvoljavalo. Prezentacija (na eng) i dodatni materijali dostupni su na mojoj MEGA biblioteci.

Čitalački klub @ Shift, Novi Sad

U prethodnih nekoliko meseci, klub Šift (IG) postao je redovno mesto druženja neformalne ekipice studenata i nastavnika FFUNS koja je okupila ljubitelje fantazije, društvenih igara, D&D-a, Magic: The Gatheringa, video-igara, animea i t. sl. Prijatan & dostupan prostor Šifta zamislili smo kao privremenu bazu dok naša grupa ne bude bila zvanično registrovana na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. No, prijatno okruženje učinilo je da smo se vrlo brzo, i rado, odomaćili u ovoj igraonici/kafiću na Grbavici.

Onda se ukazala ideja. Ako smo već kliknuli, zašto da ne podignemo vezu na viši nivo? U saradnji sa odličnim domaćinima u Šiftu, Novi Sad će od septembra 2026. biti bogatiji za još jedan čitalački klub — još jedno mesto slobodnog & otvorenog kulturnog sadržaja u organizaciji običnih i voljnih građana. Čitalački klub biće posvećen, trenutna nam je zamisao, fantastičnoj, stripovskoj/manga i uopšte alternativnijoj i žanrovskoj književnosti.

Prva knjiga o kojoj ćemo zajedno razgovarati jeste roman KLARA I SUNCE engleskog pisca Kazua Išigura (Kazuo Ishiguro, KLARA AND THE SUN); izuzetno i aktuelno delo o veštačkoj inteligenciji, napisano od strane jednog od retkih autora životno posvećenih fantaziji i naučnoj fantastici, a ovenčanih Nobelovom nagradom. Filmska adaptacija ovog romana dolazi nam krajem godine, pa će ljubitelji SF imati prilike da spremno pođu u susret filmu. U oktobru 2026., čitaćemo novelu SVET SE KAŽE ŠUMA američke spisateljice Ursule Le Gvin (Ursula Le Guin, THE WORD FOR WORLD IS FOREST), jedno od najvećih ostvarenja ekološke fantastike i delo čije su mnoge ideje inkorporirane u ekofantastični filmski serijal AVATAR Džejmsa Kamerona.

Nakon prva dva druženja, o narednim knjigama dogovaraćemo se skupa. Za početak, moderatori čitalačkih druženja biće prof. dr Goran Rujević, nastavnik filozofije na FFUNS & moj prijatelj te MTG suparnik još od srednje škole, i moja malenkost. Uskoro ćemo imati tačnije informacije o datumima.

Jašin burnout

Pogledajte ovo pismo Jakova Ignjatovića upućeno Jovanu Grčiću Milenku, napisano pre dvestotinjak godina. Veliku mi utehu, nek mi prosti Jaša koji je ovde dušu isplakao, pruža što se ništa od tada na polju uređivanja časopisa (i rada an ženeral) nije promenilo. Kao i Ignjatović na poziciji urednika Letopisa Matice srpske (1854–1856), radimo kao konji, uređujemo jer niko drugi neće, saradnici se vijaju lasom, a projekti se krpe svojim tekstovima, prevodima, redakturama i bogtepita kako još. Istrajavamo u ovoj samodestrukciji zbog žara prema našem pozivu, ali i čudnih kompleksa zahvalnosti & nepoštovanja sopstvenih granica koji nas čine lakim za emotivnu manipulaciju. Za to vreme, zdravlje propada, živci su razrušeni, i u perpetualnom smo burnoutu, odnosno na serbskom — samopregorevanju. Nisam se ni sa jednom figurom iz istorije povezao kao sa Jakovom Ignjatovićem, spiritualnim milenijalcem. Ne brini Jašo, brate moj napaćeni, nama je najteže ali novi su mladi bolji od nas.

(Iz: SRPSKA EPISTOLARNA ANTOLOGIJA 19. VEKA, pr. Radovan Popović, 2023, Agora)

Dan otvorenih vrata, 6dec25

Dan otvorenih vrata @ FFUNS, 6dec25. Hvala kolegama (Nevena Varnica, Sara Matin, Jelena Ognjenović i Jovana Todorović — moja sjajna kandidatkinja) na druženju, kao i đacima na lepim razgovorima. Van slike su naše Milica Sofinkić, Jovana Vojvodić, Marina Tokin i Isidora Belić koje su o Odseku za srpsku književnost sa posetiocima razgovarale u Seminarskoj biblioteci (339). Srećno svim maturantima u odabiru studijskog programa & vidimo se opet na proleće.

Amor fati 2025

Niče je bio taj koji mi je pomogao. U nekom trenutku, pala mu je na pamet zamisao koju je nazvao „ljubav prema sopstvenoj sudbini“. Štagod da ti je sudbina, štagod se dođavola desi, reci: „Ovo je ono što mi je potrebno“. Možda će izgledati kao propast, ali navali na to kao da je prilika, izazov. Ako uneseš ljubavi u taj trenutak — a ne obeshrabrenje — videćeš ćeš da je snaga tu. Svaka katastrofa koju preživiš poboljšanje je tvoje ličnosti, tvoga stava i tvoga života. Kakva privilegija! Tada će spontanost tvoje prirode imati priliku da poteče.

A onda, kada se osvrneš na svoj život, videćeš da su trenuci što su izgledali kao veliki promašaji praćeni slomom bili događaji koji su oblikovali život koji sada vodiš. Shvatićeš da je to stvarno istina. Ništa ti se ne može desiti što nije pozitivno. Ako nešto i izgleda & daje osećaj kao da je negativna kriza — nije. Kriza te baci unazad, a kada se od tebe zahteva da pokažeš snagu, snaga se pojavi. Tamna noć duše dolazi tik pred prosvetljenje.


(Joseph Campbell, A REFLECTIONS ON THE ART OF LIVING, 1991, Harper Collins)

***

(Pesma: Ivan V. Lalić, Amor fati, PISMO, 1992, Srpska književna zadruga)