Laguna je pre nedelju dana stupila u veliku akciju čišćenja interneta od piratskih elektronskih izdanja, što je opravdano. U metafizičkom smislu slažem se da nije greh ukrasti knjigu (iako u konkretnom znam da bi ukradenu knjigu naplatio knjižar na minimalcu, a ne apstraktni tiranin od njegovog šefa, kraljica-izdavač); možda bih se i pridružio protestu protiv Laguninih mehaničkih i nekoncentrisanih prevoda sa engleskog, užasne tipografije i kilavog preloma, ili monopolističke namere da objavljuju sve od Crnjanskog do T. Ševalije — koja inače dolazi u Novi Sad, otkud to? Mogao bih dakle, ali neću. Transgresivan sam transgresije radi, moj jedini cilj je komotnost imanja foldera i e-kopija za dijagonalno čitanje & brze reference na kineskom Prestiđiju, koji mi je obavezna putnička oprema na svim trasama dužim od 20min vožnje, i periferijsko učestvovanje u Sceni, što uključuje data mining, traganje za podforumima, i onda njihovo deljenje u usmenim razgovorima ili po by-invite FB grupama. Čak i kada ne skidam knjige, volim da znam da gigabajti srpskih izdanja i srpskih prevoda postoje na opskurnim fajl šering sajtovima koji su danas, u doba torenta, blizu legendi, a za Web2.0 korisnike predvorje tamnog weba. Snaga kulture je i u snazi subkulture. Bijeli pirati koji džaba dele knjige su The Epub Prosvetitelj. Moji izvori piratskih izdanja su OK, proverio sam.