Prve vizuelne pesme napisane u obliku rebusa su SONETTI FIGURATI Đovanija Batista Palatina (16. v), kojeg sam spomenuo u poslednjem radu koji sam pisao o neoavangardnoj rebus-poeziji Dušana Pop Đurđeva. O toj vrsti stvaralaštva, isto na primeru zbirke SLIK KOVNICA, pisao sam još 2013. godine, ali je taj tekst pisan impresionistički i pod svežim prvim utiskom nove vrste poezije, koju sam tada tek počeo da izučavam; najvredniji njegov deo nije tumačenje samih pesama već završni paragrafi o subverzivnosti DPĐ-ovog korišćenja korporativnih simbola u pesničke svrhe, kao hibrid Tešana Podrugovića i CODEX-a ili neke druge warez grupe . Apgrejdovanu verziju tog rada, sa konkretizovanijim književnoistorijskim/-teorijskim tumačenjima, upravo sam završio i poslao za tematski zbornik o DPĐ (koji će ako je sudeći po prošlogodišnjim izlaganjima iz Niš, a zašto ne bih sudio po tome, biti odličan). Kako i dalje pripremam LAB TEKSTA, kratko sam se dvoumio koji će od dva teksta o rebus-poeziji završiti u krajnjoj verziji knjige, ali dileme nema. Prvi rad, iako mi zrači sakatošću i onom vrstom krinđa koju stalno osećaju neiskusni autori u bezglavom razvoju kada se vraćaju svojim „starim“ (tek nekoliko godina starim!) tekstovima, zabavniji je za čitanje.