Pošto Jovana preti upotrebom sile koliko je smaram ovom knjigom, dosađivaću onda onlajn svetu. Knjiga NABOKOV’S FAVOURITE WORD IS MAUVE je fascinantna & lako razumljiva studija koja kombinuje statistiku i književnu stilistiku — uz pomoć digitalnih frekvencijskih rečnika i sličnih alata, autor Ben Blat je probao da, koliko je to moguće, kvantifikuje osobenosti stila različitih engleskih autora 20. veka, odnosno da pruži (opet, koliko toliko!) egzaktne odgovore na pitanja: da li su bolje duže ili kraće rečenice, da li žene pišu drugačije od muškaraca, koja je tačno razlika u stilu između dobitnika Pulicerove nagrade i napaljenštine sa FanFiction.neta, itd. Kako je kritičar NPR-a odlično rekao, ovo nije knjiga o UMETNOSTI pisanja, već o UMEĆU pisanja, dakle tehnici, strukturi, kompoziciji teksta.

Evo nekoliko mojih omiljenih podataka do sada, jer još rovarim kroz databaze knjige:

1) Jeste li čuli za staro pravilo kreativnog pisanja: prilozi/predlozi su vai neprijatelji? Istraživanje Bena Blata ovo donekle potvrđuje; vrhunski, ili uopšte profesionalni pisci, uglavnom koriste manje priloga od amatera koji objavljuju po ličnim blogovima ili sajtovim poput Wattpada. Najmanje priloga je koristio onaj ko se najviše borio protiv njih: E. Hemingvej.

2) Muški pisci češće koriste zamenicu „on“ nego zamenicu „ona“. Spisateljice pak češće koriste zamenicu „ona“, ali u mnogo manjoj meri: muški ubedljivo više koriste „on“, dok ženske tek za dlaku više koriste „ona“!

3) Samo na osnovu frekvencije reči „the“ i „and“, određeni programi mogu na slepo, u 99.4% slučajeva, da prepoznaju autora teksta; programi su sa 100% tačnosti pogodili da knjige koje su Stiven King i Dž. Rouling pisali pod pseudonima zaista pripadaju njima.

4) Džejms Džojs je pisac koji je najviše voleo uzvičnike; najmanje ih je voleo, naravno, E. Hemingvej.

Ne može se, razumljivo, vrednost umetnosti opisati brojevima, ali ovakva statistika je zlata vredna za otkrivanje specifičnih tehničkih osobina pisaca, ali i na širem planu, istraživanje jednog ontološkog pitanja: da li se racionalno, matematički, egzaktno uopšte može objasniti zašto je roman dobar ili pesma lepa…. Uz MONEYBALL, knjige koja je takođe postavila pitanje da li se nešto eterealno i neopisivo (poput sportskog uspeha) može predvideti pukim brojevima, ovo mi je omiljena stastistička knjiga. Ukupno sam ih pročitao dve.