У авантуристичким романима прича обично иде овако. Млади јунак осети Позив да учини Велику ствар и одазива се. Велика Ствар је чин који превазилази њега самог. Она захтева огромну жртву али доноси изванредну моралну победу и психо-духовно самоостварење, уз које често иду и опипљивије награде попут спашавања света, принцезине руке или поседовања 50% земље у монархији. Сетимо се Лука Скајвокера, Биберчета, трећих синова, Билба Багинса, Исуса, Харија Потера, Парсифала, Аљоше Поповича, Буде или Супер Марија.

Гениозни, весели & напаћени Достојевски, који је авантуристичке и готске романе обожавао, на њима одрастао и по њиховим траговима често и сам стварао, домислио је једну од најмрачнијих таквих архетипских прича. Шта ако Велика Потрага нашег јунака није побеђивање змаја и враћање Косова, као у ХОБИТУ, већ убиство првог степена? Рођа Романович Раскољников чини управо то. Али ствари не иду по плану. Упркос уверењу да ће се хомицидом бабе-зеленашице ослободити тривијалних етичких окова и постати над-морални суперчовек, Родиону након тамног тријумфа — проради савест. Његово душевно обликовање не завршава се филозофским експериментом који подразумева секиру у туђу главу, већ тек тада почиње.