Ново из „Књигa на извол’те“ (раздужене књиге Семинарске библиотеке) са Трећег спрата ФФУНС. Прву књигу нисам узео, али сам забележио запис на њеним корицама. Од рукописних натписа у старим књигама обично очекујемо интимне & доброжелеће поруке на унутрашњој насловној страни. Овај недатирани зен-коан, убележен право на насловници, ме прогони. Наизглед произвољна хифенација продубљује мистерију ове недокучиве поруке. Дејана, наша библиотекарка, иначе има идеју да организује изложбу најзанимљивијих записа из наших семинарских књига, што не могу да дочекам.

Друга књига, коју јесам ћапио, је збирка текстова нобеловца Пјотра Л. Капице у издању — ово је само по себи занимљиво — новосадског Радничког универзитета „Радивој Ћирпанов“, чија је зграда изгорела пре 20 година & чија је обнова у режији ИТ фирме Вега започела ове, 2021. г. Садржај каже: књига почиње тврдонаучним есејима о неким лудим феноменима попут лоптастих муња, али су остали радови историографски осврти и интимна запажања о научном методу експерименталне физике, месту науке у друштву и образовању научника. У неколико поглавља Капица пише и о суперзвездама експерименталне физике (Бенџамин Френклин, Ломоносов, Фридман), а књига се завршава футуристичким промишљањима („Глобални научни проблеми најближе будућности“). Издање припада едицији популарне науке САЗНАЊА, односно како се то звало 1980. године: „приступачније писана дела из разних области науке, технике и културе“.