CRNOKRILAŠ je fantazijska knjiga pisana po po nacrtima za detektivski noar roman. Vrlo je zabavno! Glavni lik, koji svojim moćnim anglogermanskim imenom — Rajhalt Galherou — evocira vorhamersku tradiciju militarističke mračne fantazije, junak je iz Čendlerove mašte ili filmova H. Bogarta i Klinta Istvuda. On je bivši vojnik. Sada je međutim u privatnom sektoru, kao zapovednik tajnovite plaćeničke čete. Ima mučnu prošlost o kojoj ne priča, iako je samo hteo da uradi Ispravnu Stvar. Zbog te je mračne prošlosti sada samac, pijanica, samodestruktivan fizički i karijerno. Sve je bilo u redu u njegovom smećarskom životu dok od svih pograničnih postaja na svetu Ona nije ušetala baš u njegovu.

Celim je tokom CRNOKRILAŠ priča o policijskoj istrazi, koja se vodi oprezno i metodično, u skladu sa opasnostima koje vrebaju i satom koji otkucava. Tragajući za razlozima jednog magijskog fenomena, glavni junaci polako otkrivaju, kao što to u hard-boiledu obično biva, duboku zaveru među najmoćnijim vođama njihovog sveta. Za razliku od obične krimi-priče, ovde na stolu nisu samo proneverene pare i skrivena ubistva, već sudbina naroda u sve bližem termonuklearnom čarobnjačkom ratu između nekoliko frakcija sumanutih bogova.

Setting CRNOKRILAŠA smešten je neodredivi -pank koji objedinjuje magiju i mašinstvo, renesansnu modu i neonom osvetljen kišni velegrad u kojem se radnja gotovo u celosti odvija, i izvrsna je pozornica za neobičnu zamisao romana. Mračnofantazijska galerija likova, atmosfera očaja i krvavi humor nadahnuti su, rekao bih, CRNOM ČETOM Glena Kuka, koja kod nas nije doživela više od dva-tri nastavka; moguće je da su kao inspiracija Edu Makdonaldu poslužile i knjige drugog najpoznatijeg serijala G. Kuka, onog o magijskom detektivu Geretu iz magijskog velegrada TunFaire.