DIABLO 2: RESSURECTED ваистину васкрсао. У последњих неколико недеља ми се Battle.net подиже на стартапу а у сваком тренутку ми се у прегледачу налази пет или шет табова са рунским речима и дијаграмима вештина Summonmancera. Ово се мање-више дешава сваки пут када, једном у две године или у тренуцима личних невоља, посегнем за терапијом душомировљенија у виду Дијабла 2. Овога пута међутим шок — насловна страна клијента најављује нешто што није виђено миленијумима: апдејт на нову верзију! Иначица ће као свака иначица донети равнотежне измене, дотеривање запостављених плаћеника и чак нове рунске речи. Разлог због чега је ми је Дијабло 2 удобно играти је што тачно у скил знам које вештине када одабрати, које руне сакупљати; то је знање чварено сада већ деценијама. Игра је као дело била заокружена, изузимајући минорна пеглања багова и дотеривања неткода. Када играм Дијабла, играо сам до сада исту игру о којој смо причали између преподневних тренинга на копаоничким припремама Војводине 2004. године, када ме је Илија Павковић, касније првак Јадранске лиге у закуцавању на једином икад одржаном Ол-стару регионалног такмичења, напушавао што сам мислио да ће ми паладин са Zeal+Thorn Aura развојем ишта урадити осим загинути као пас. Осећај је чудан. Неки ће QA балавци исправљати све форе, фазоне, пречице, експлојтове и финте које сам годинама учио у овој за дивној реликвији која је увек била жива за мене, а сада је жива и за све остале. Да би акомодирали нове играче, и нас диносаурусе ће терати да еволуирамо. Надам се да макар Bone Spear неће дирати макар док, у наредним годинама, не обрнем последњи плес са боунмансером.