У последње време учим о НФТ-јевима. Логику блокчејна сам, из претходног изучавања криптовалута, слабо савладао, али филозофију сам отприлике доакао. Као што рече Вилијам Гибсон: не разумем се у машинске спецификуме рачунара, али контам да они могу бити, у људском искуству, метафоре за памћење (JSTOR, алт ПДФ). Овај двоипосатни документарац (Folding Ideas, „Line Goes Up – The Problem With NFTs) испричан је у каденци која ми је тешка за праћење, што је ипак уобичајено за изучавање појмова о којима немам темељно образовање (због тога ми је и THE BIG SHORT Мајкла Луиса потпуно херметична књига), али нешто је и до става аутора који предавање није изложио са хладном одмереношћу, већ има јасан, емотиван чак, одбојан став према крипту и енефтијевима. Кад се пева гневом, неке се техничке информације загубе, али је порука ипак пренета осећајношћу. Проблем са НФТ суштински је проблем са нечим до чега ми је веома стало и за шта мислим да полако улази у корисничку свет, а после надам се и у курикулуме: етичка употреба (информационе) технологије. Овај снимак ми је вербализовао неколико идеја које сам држао, али их нисам могао уобличити:

1) Поводом шифарника, рудара, дизајнера и шпекуланата у криптосвету: људи који су овладали једним сложеним пољем — у овом случају програмирањем са криптографијом — мисле да су аутоматски овладали и другим, подједнако или у њиховим очима чак мање комплексним пољима, због чега мисле да су они од бога мандат добили да „поправе“ банкарство, уметност или друштво. Нешто је то између Данинг-Кругера и оних случаја када су интелектуалци стручни само у својој науци, а ретардирани за све остало: ови несумњиво јесу стручни у својој вештини, али мисле да их способност у једном, врло ограниченом пољу, чини мајсторима за све остало од ботанике до социологије. (вид. Гистав Флобер, БУВАР И ПЕКИШЕ)

2) Врло врло врло врло мрзим НФТ јер две дисциплине до којих ми је стало: технологију, односно оно што је у њој алтруистично, етичко и равноправно, и уметност (ditto), користе за само једно: профит. Технологија, према филозофији НФТ-а, постоји само да би кроз њу зарадило шпекулацијом; уметничка дела постоје да би на њих била закачена финансијска вредност, која замењује уметничку (скриптом генерисана профилна слика није вредна јер је вешто скројена или јер упућује на високу мисао, идеју или емоцију, већ је вредна јер настаје као вештачки редак артефакт у артифицијелној дигиталној оскудици), којом се даље, подједнако, може шпекулисати као обичном акцијом.