Ископах свеске са припремне наставе за Српску књижевност из 2007. Да ли сам једини који је ишао на припремну наставу из књижевности због пријемног испита на Српску књижевност? Једини сигурно не, један од ретких пацијената — вероватно. Настава у средњој школи није била најбоља. Имао сам не рупе, него кратере у образовању; на пробном тесту, на почетку припреме, написао сам да је ИЛИЈАДА написана александринцем. О овим свескама сам повремено размишљао током претходних година. Очигледно су биле добре, чим сам факултет уписао, а и да нису биле, садржавале су податке о светској, европској и српској историји књижевности на једном месту. Дивим се откад сам отишао иза катедре „тоталним“ предавачима — онима који, иако се у научном смислу баве одређеним академским пољем, могу да причају, на универзитетском нивоу, о свему осталом. Професорка Бојана Стојановић Пантовић ми је причала о предавачима књижевности на загребачком Свеучилишту који су неговали вишедеценијски катедарски бренд да је свако од њих фактички могао да предаје било које друго градиво, као и да су класике неизоставно сви познавали. UWU Кодекс са мојих припремних часова, пик рилејтед, тако ми је могао бити, размишљао сам, одскочна даска за друго образовање. Које је морам признати слађе од оног првог, јер сам неоптерећен прописаном лектиром, задатим ритмом учења, као и проверама знања, него учим из унутрашње потребе, пратећи своју радозналост и радећи по свом сату унутрашњем. Уносе сам почео да прекуцавам & у Оbsidianu заводим током седмодневне Изолације. Посао је скоро готов, као и моје астрално поравнање са Милошем Јоцићем са почетка XXI века, који хексаметар не разликује од француског дванаестерца.