Трибина младих, КЦНС: разговор о роману МЕЂУПРОСТОРЈЕ Далибора Томасовића (2020, Агора), о којем смо причали Сава Дамјанов, Мирјана Фрау Гардиновачки и ја. Сачекаћу још мало на нову профилну слику, јер су ово једине прилике када испадам добро, а ову сам пропустио. Елем овом приликом смо се окупили ми са Креативног писања прозе @ ФФУНС. Мира је курс проф. Дамјанова слушала годину дана пре мене, а Далибор годину-две након. Било је вече, стога, пријатељско, необавезно и врло дигресивно, што ће рећи сјајно. Далиборов роман је неизрециво амбициозан. Не говорим то само због компликоване и експерименталне типографије, у стилу Радовановићеве ПУСТОЛИНЕ и Данијелевскове КУЋЕ ЛИСТОВА; која је, из прве руке преносим, Далибору извукла последње граме жучи. Овај је трилер о сновима, паралелним световима, метемпсихози и трауми натрпан концептима, ликовима, двојницима ликова, вртоглавим променама перспектива, приповедачким триковима, криптографијом и упућивањима на друге текстове и дела. Самоуништавајуће је одабрати да ово буде ваш први роман. Али: како другачије писати о сновима, које већина људи не уме ни да преприча, него оваквим велеслаломом у амбис? Далибор је до сада објављивао поезију & ово је роман, иако максималистички, писан на погону песништва: импулсивно, брзо, лудо и на концу, у складу са Д., сентиментално.