Звучи познато?

Фредерик Џејмсон, један од главних тумача постмодернизма, налази да је хотел Вестин Бонавентура у Лос Анђелесу, који је пројектовао Џон Портман, особит за постмодерно стање. Његови крајње компликовани холови, тежња да хотел буде „потпуни свет, минијатурни град“, претворили су га у мутанта који постаје „постмодернистички мегапростор“ који надилази човекову способност да лоцира властито тело, да у свету који се може исцртати на карти пронађе место за себе. Та бесомучна збрка, каже Џејмсон, јест „симбол и аналогија немоћи наше свести да на карти исцрта велику мрежу без властитог центра у којој смо ухваћени као појединци“. Многи од нас су осетили нешто слично у згради на адреси Др Зорана Ђинђића 1, 21000 Нови Сад.

(Frederic Jameson, „Постмодернизам или културна логика касног капитализма“, прев. Срђан Дворник, ПОСТМОДЕРНА: НОВА ЕПОХА ИЛИ ЗАБЛУДА, 1988, стр. 219–223)

(Кристофер Батлер, ПОСТМОДЕРНИЗАМ: САСВИМ КРАТАК УВОД, прев. Предраг Мирчетић, 2012, Службени гласник, стр. 11–13)