космизам (грч. kósmos) — узимање свемира и појава у њему за предмет уметничког, обично књижевног стварања. космички (грч. kósmos) — васионски, васељенски, светски; астр. космички излазак звезде излазак звезде заједно са Сунцем; космички залазак залазак звезде заједно са Сунцем; космички зраци зраци који непрекидно долазе из свемира на Земљу, одликују се великом продорном моћи (180 пут већом од моћи Рендгенових зракова). космоглобус (грч. kósmos, лат. globus) — справа за приказивање појава у васиони. космогонија (грч. kosmogonía) — учење о постанку света; митско тумачење створења и постанка света (предмет многих песничких и др. дела). космограф (грч. kósmos, gráphō) — описивач света, описивач васионе. космографија (грч. kósmos, graphía) — наука која описује и приказује опште црте васионе (неба и Земље), наука о васиони, тј. о свима небеским телима (проучава положај, даљину, физичка својства и кретања небеских тела, као и силе од којих зависе њихова кретања). космодром (грч. kósmos васиона, drōmos пут, стаза) — уређена површина земљишта са објектима, инсталацијама и уређајима за смештај, одржавање и лансирање ракета са васионским летелицама. космозое (грч. kósmos, zōon животиња). — пл. жива бића васионе; хипотеза космозоа схватање С. А. Аренијуса (1859) и др. по којем живот на Земљи није постао путем празачећа, него се у клицама одувек налазио у супстанцији васионе, одакле је са метеоритима, космичким прахом или путем светлости, дошао на Земљу. космозофија (грч. kósmos, sophía) — испитивање васеионе путем интуитивног размишљања. космократија (грч. kósmos, kratéo владам) — в. космархија; владање светом, нпр.: папизма. космологија (грч. kosmología) — теорија васионе као уређене целине и општих закона који владају њоме; фил. онај део метафизике који расправља о идеји света као целокупности свих појава у простору и времену; космика. космолошки (грч. kósmos, logikós) — који припада космологији, који се тиче космологије; космолошка разматрања разматрања о васиони као уређеној целини и оштим законима који у њој владају; космолошки доказ о постојању бога теол. на основу чињенице што постоји васиона закључује се да мора постојати и први узрок васионе, нешто безузрочно, безусловно, апсолутно, а то је бог (један од главних доказа хришћанске догматике). космонаут (грч. kósmos, naútēs морнар) — онај који лети у космос, на планете; уп. астронаут. космонаутика (грч. kósmos, nautikē вештина пловљења) — наука која се бави решавањем проблема лансирања летелица (са посадом или без ње) у васиону, њиховог кретања у васиони (космосу) и повратка на Земљу. космонизам (грч. kósmos, mónos сам) — фил. поглед на свет који гледа на васиону, заједно са човеком и свим што је човечанско, као на једно велико јединство и целину, а на дух као огледање васионе. космономија (грч. kósmos, nómos закон) — наука о законима који владају васионом. косморама (грч. kósmos, órama поглед, призор) — слика света, низ слика које представљају разне делове васионе. космос (грч. kósmos) — свет, свемир, васиона, васељена. космоскопија (грч. kósmos, skopéō посматрам) посматрање васионе. космотеизам — (грч. kósmos, theós бог) фил. учење да су бог и свет (васиона) једно; уп. пантеизам. космотеологија (грч. kósmos, theós бог, logía учење, наука). — теол. учење да постоји бог на основу чињенице што постоји свет, који је морао имати свој праузрок и свог творца. космофизика (грч. kósmos, physikē) —испитивање природних закона који владају васионом. космофил (грч. kósmos, phílos) — пријатељ васионе.