The Night House (2020, САД)

Након ТНЕ BLACKCOAT’S DAUGHTER (2015, Oz Perkins), ово је други сатански филм са душом који сам погледао. Људи у овим делима — жанр који сам управо дефинисао броји засад дакле два уратка — предају себе доњим силама не због своје психопатије или насилне поремећености већ, условно говорећи, из чистих намера: услед повређености, усамљености или неснађености. Добри су то људи, или рањени, који стварно чине, из најбољих жеља, ужасне ствари у конфедерацији са џаволом како би сачували себе или друге. Разрешење НОЋНЕ КУЋЕ стога није окултистичка екстаза са светлосним ефектима, CGI и каскадерима, већ је много тужно и камерно, упркос грозотама које су се до тада нагомилале пред очима.

Редитељ и сценаристи (David Bruckner; Ben Collins, Luke Piotrowski) су након НОЋНЕ КУЋЕ заједнички урадили и новог ХЕЛРЕЈЗЕРА (2022), а своју су вештину прављења кинетичког, интердимензионалног пакла на екрану демонстрирали и у овом тихом филмићу. Сновиђења главне јунакиње одвијају се у ониричком простору поремећеног тлоцрта и погрешних углова; замисао да простор сам по себи може бити језовит & узнемирујућ овде је различитим ешеровским техникама и триковима са перспективом/камером изведена запањујуће. Није можда овакав архитектонски хорор било оно што је замишљао Х. Ф. Лавкрафт када је причао о просторима од којих се губи разум, али није ни далеко од тога.

Има још нешто. Мислим да се у једној премиси заплета крије идеја од милион долара, нарочито у пост-ковид свету. Шта би било када би психоемотивни поремећаји били заразни? Да се депресија или анксиозност, као вируси, бактерије или клетве, могу пренети са особе на особу? Није ово далеко од стварности; у НОЋНОЈ КУЋИ се овај сложени механизам чешања о нечије унутрашње сенке само пренаглашава у паранормалном кључу. Главна јунакиња тако пролази, кроз филм, кривицу нултог пацијента, кривећи себе што је својим баговима, са којима је колико-толико знала да се носи, „заразила“ вољену особу, за кога је то био нови, непознати пакао са којим није знао. Односно, у једном тренутку, јесте. Тада почиње невоља.