Медитирање је данас у толикој мери одомаћено као начин одржавања менталне хигијене да се препоручује и по уџбеницима за креативно писање.

Књига Марте Боеглин (Martha Boeglin) АКАДЕМСКО ПИСАЊЕ, КОРАК ПО КОРАК: ОД ХАОСА ИДЕЈА ДО СТРУКТУРИСАНОГ ТЕКСТА (2015, Академска књига) тренутно је најбољи уџбеник о академском писању који се може купити. Јер, за разлику од свих сличних водича, овај књижуљак не учи само техници писања научног рада, већ пружа савете за квалитетнији рад уопште. Објашњава се овде не само како прикупљати литературу, већ и како се мотивисати, како направити бољи временски распоред, како квалитетније спавати; саветује се колико често да правимо паузе и које вежбе је добро радити како бисмо се релаксирали, разонодили и прокрвили леђа.

Елем медитација. У кратком одломку под називом „Вежба: Побољшање концентрације“ стоји следеће:

Седите удобно у једној мирној просторији. Навијте будилник на десет минута и концентришите се на његов тик-так. Сваки пут кад вам мисли одлутају, немојте их сузбијати, пустите их да пролете пољем ваше свести и вратите се на тик-так. Ако вежбу радите редовно, видећете како се време ваше концентрације продужава.

Оно што М. Боеглин описује као вежбу фокусирања заправо је техника зазен медитације. Зен је медитација је по мом мишљењу најбоља медитација: леба не тражи, не иште нарочиту обуку и не захтева плаћање професионалног учитеља који ће вам открити персонализовану мантру као у трансцедентној медитацији. Може се радити седећи, чучећи, у турском седу, у правилном лотосу, отворених очију, затворених очију, чак и у шетњи. Нема ту нарочитог кунг-фуа. Само затворите очи, дишете, и очистите кеш меморију мозга на неколико минута. Овако зазен описује Шунру Сузуки (ЗЕН УМ, ПОЧЕТНИЧКИ УМ: ИНФОРМАТИВНЕ ПРИЧЕ О ЗЕН МЕДИТАЦИЈИ И ПРАКСИ, 2015, Бабун), на скоро исти начин као и Боеглин:

Кад вежбамо зазен, свест увек прати наше дисање. Кад удишемо, ваздух улази у унутрашњи свет. Кад издишемо, ваздух излази у спољни свет. Ми кажемо „унутрашњи“ и „спољни“ свет, али постоји само један свет. У том безграничном свету наше грло је попут покретних врата.

„Ако вам нешто доспе у свест, допустите му да уђе и изађе. Када покушавате да затворите мишљење, то значи да сте њиме узнемиравани. Многи осећаји навиру, многе мисли или слике израњају, али то су само таласи ваше свести. Ако је оставите каква јесте, свест ће се смирити. Та свест зове се велика свест.