Gubim razum od ove legende o svetom Savi. (PEDESET LEGENDI O SVETOM SAVI, ur. Vladimir Ćorović, 1995, Lio)

— Stefan Nemanja se u priču uvodi istovremeno i kao osnivač Studenice i kao silovatelj. Seksualno mu predatorstvo čak nije ublaženo eufemizmima o zaljubljivanju ili strasti: on prosto želi da „dobije“ jednu devojku iz okoline.
— Kada za ovu nameru to saznaju kaluđeri, oni se ne uplaše za bezbednost devojke pikirane za napastvovanje, već brinu da će Stefan Nemanja silovanjem žene ukaljati sopstvenu besmrtnu dušu.
— Njihov master plan, koji moram primetiti ni u čemu ne sprečava S. N. da počini silovanje, podrazumeva podmetanje Nemanjine supruge umesto nesretne devojke. Jedan se seksualni napad samo zamenjuje drugim.
— Učitavam straobalno, ali sve ovo makar delom implicira da bi kaluđeri inače bili zaduženi za dovođenje devojaka Nemanji.
— Stefan Nemanja tokom odnosa ne prepoznaje rođenu ženu. U najboljem slučaju ovo svedoči o jednostranoj seksualnoj aferi odnosno sebičnom ljubavniku. U najgorem imam još jedan argument da je upravo izvršen seksualni napad.
— Čovek koji na poslovnom putu napastvuje mlade žene u sekundi odlučuje da usmrti svoju suprugu sa kojom ima dvoje dece samo zbog njene „preljube“. Standardna mizoginija za ono vreme, ali pridodajem je popisu.
— U razrešenju priče saznajemo da je, kako god okrenemo, Rastko Nemanjić rođen iz bizarnog slučaja bračnog silovanja.

Ekstremni prezentizam (eng. presentism) jeste smrt za tumačenje književnosti. Pogrešno je i nefer tumačiti stare tekstove, događaje, likove, ličnosti i scenarije isključivo kroz današnje kulturološke i moralno-etičke norme. Ali zanima me koji je pacijent i pre 800 godina mogao osmisliti ovako umobolnu i psihopatološku legendu kao neku vrstu etiološkog predanja o poreklu jedne od najvoljenijih ličnosti u nacionalnoj povesti. Postoji milion načina da se izvede slična, inače u startu nenormalna premisa o vanbračnoj aferi Stefana Nemanje, a ova, sa rape-dungeonom pored Studenice, nesumnjivo je najgora. Kanda na svakih stotinu ili hiljadu narodnih genija koji izmisle Banovića Strahinju, Milića Barjaktara, Hasanaginicu, Zidanje Skadra ili Čardak ni na nebu ni na zemlji mora doći jedan ovakav primerak.