U časopisu Polja upravo je objavljen temat o Kormaku Makartiju (Cormac McCarthy), jednom od najvećih živih američkih pisaca i jednom od meni najdražih autor. Broj je priredio Makartijev višestruki prevodilac na srpski, Igor Cvijanović, a okupljeni su sjajni tekstovi i domaćih i stranih kritičara — uključujući i jedan rad Džejmsa Vuda (James Wood), Njujorkerovog kritičara i jednog od meni omiljenih književnih likova uopšte. Temat inače dolazi neposredno nakon što je Makarti istovremeno objavio dva romana, koji zajedno čine paralelne tokove iste priče: THE PASSENGER (2022, Knopf; PUTNIK, prev. Igor Cvijanović, 2023, Kontrast) i STELLA MARIS (2022, Knopf; STELA MARIS, prev. Igor Cvijanović, 2023, Kontrast).

Za Makartijem sam se upoznao, kao klinac opsednut stilom, kada sam saznao za njegovu karakterističnu tehniku pisanja: Makarti skoro ne koristi interpunkciju. Zareze upotrebljava retko, a tačke mora da koristi sticajem okolnosti. Navodnici u njegovim delima ne postoje; upravni govor je utopljen u ostatak teksta. Uzvičnika i upitnika takođe nema. Tačku-zarez Makarti smatra „idiotskim“ konceptom. Dve tačke će Makarti upotrebiti nerado, kada baš mora da nešto nabroji.

Ako Makarti zvuči kao zeznut tip to je zato što jeste. Intervjue gotovo da ne daje; jednom je gostovao kod Opre i to je otprilike to što se tiče njegovih javnih pojavljivanja. Na promocijama sopstvenih romana ne učestvuje, a dane provodi na nekom istraživačkom institutu usred novomeksičke pustinje gde povremeno objavljuje radove o ljudskoj svesti i jeziku. Iskreno mislim da je tamo samo da ne bi ni sa kim pričao o književnosti.

Makartija opisuju kao pisca južnjačke gotike. Romani su mu mračni, opresivni, violentni, biblijski, teški, ljudožderski i zli. Srećom po čitaoce, to su istovremeno velika i prelepa dela. Njegov KRVAVI MERIDIJAN: ILI VEČERNJE CRVENILO NA ZAPADU (BLOOD MERIDIAN: OR THE EVENING REDNESS IN THE WEST), zastrašujuće krvožedan anti-vestern, za mene je i mnoge ljude pametnije od mene drugi najveći američki roman ikada napisan; sa prvog mesta te top-liste verovatno nikad neće biti svrgnut Melvilov MOBI-DIK, ali u opasnoj konkurenciji Hotorna, Tvena, Ficdžeralda, Hemingveja, Foknera, Stajnbeka, Selindžera, Morison, Pinčona, Delila, Elisona, Rota, Frenzena, Foster Volasa, Tart itd., Mekormakova kaubojska metafizika o nasilju i zlu drži nepomerivu srebrnu medalju. Harold Blum, jedan od najvećih engleskojezičnih kritičara XX veka, takođe je mislio da je KRVAVI MERIDIJAN vrh američke proze, ali je po sopstvenom priznanju roman pročitao tek iz trećeg puta, jer mu je bio isuviše mučan. Blum je inače po svom i svedočanstvu časnih ljudi i pouzdanih svedoka čitao po 1500 stranica dnevno. Makarti je i u takvu književnu mašineriju uspeo da ubaci polugu.

KRVAVI MERIDIJAN mi je jedna od omiljenih knjiga. Jedina je, za sada, koju sam odmah pročitao dva puta, jer joj proza ne samo da udara snagom od 10.000 njutna, već je knjiga napisana prosto naprosto predivno. Između klanja i čerečenja postoje rečenice koje mi i godinama nakon prvog čitanja žive u mozgu bez kirije. Prva stranica romana („See the child“… „God how the stars did fall“) možda mi je i najlepša prva stranica koju sam ikada pročitao. A na kraju XXI poglavlja, u završnom opisu kratkog predaha glavnog junaka, koji uhvati minut mira na obali okeana, napisana je najfascinantnija rečenica: „The colt stood against the horse with its head down and the horse was watching, out there past men’s knowing, where the stars are drowning and whales ferry their vast souls through the black and seamless sea“ („Ždrebe je stajalo pored konja pognute glave, konj je posmatrao daljinu neznanu čoveku, gde se zvezde utapaju, a kitovi prevoze svoje goleme duše kroz crno i bešavno more“). Ne znam zašto sam paralisan pred ovim odlomkom, ali kod kitova koji prevoze svoje goleme duše se uvek raspadnem. To je već nešto između mog terapeuta i mene. U svakom slučaju hvala Makartiju što postoji, hvala Goranu Kapetanoviću na izvanrednom prevodu KRVAVOG MERIDIJANA, i hvala Poljima na tematu o ovom velemajstoru proze; broj je besplatan za čitanje na https://polja.rs/2022/538.