Nedavno je Kulturni centar Vojvodine objavio sjajno izdanje pesničke zbirke PAMĆENJE VODE legendarne Katalin Ladik (Ladik Katalin, A VÍZ EMLÉKEZETE), „naše“ mađarske pesnikinje i jedne od najfascinantnijih književnih, konceptualnih i performativnih umetnica sa kraja XX i početka XXI veka.

Knjiga mi nije u potpunosti draga jer je krupna, kockasta i tvrdih korica, što nije moj fazon. Volim sitne, meke (haha itd.) i siromašne knjižuljke; izdanja vrlo cenim prema tome koliko lako mogu da ih ispisujem, mučim i transportujem. Ovako bogata izdanja su za policu, a ne za ruksak i mapiranje olovkom dok je knjiga presavijena položena na koleno — što je prava šteta! Nema ovde ni podataka o samom izdanju; tek mi je onlajn pretraga otkrila da je u pitanju zbirka izvorno objavljena 2016. godine. A o samoj pesnikinji, koja je vojvođanskom scenom žarila i palila pre 50 godina, svedoči tek jedna zabavna, ali biografski štura jednoparagrafna napomenica na poslednjoj strani. Taj je mikro-memoar Ladikove lep osvrt na sopstveni intimni & emotivni razvoj, ali ni za trunku to novim čitaocima ne dočarava veličinu KL, što je tek prava šteta.

Izdanje je ipak i dalje sjajno jer u pitanju Katalin Ladik. Uglavnom je poznajem kao provokativnu i eksperimentalnu performativnu umetnicu; kada bih bio lagodan u ocenama, rekao bih da je svojevremeno Katalin Ladik radila ono o čemu Marina Abramović sanja. U strahovito talentovanoj generaciji vojvođanske/SFRJ neoavangarde, Katalin Ladik je sa pravom bila jedna od vatronoša i all-starova; dok su se drugi možda tu i tamo folirali i izmotavali, KL je uvek išla ogoljeno, furiozno, nogom u vrata, glavom u zid i sa 110%. Poezija mi pak odaje drugačiju Katalin: ranjivu, usamljenu, introvertnu i osećajnu.

Zbirka je izvanredna i zato što je, u prevodu Draginje Ramadanski (svojevremeno laureatkinje nagrade „Miloš N. Đurić“), objavljena dvojezično, na mađarskom i srpskom. Malo je stvari u životu lepše od paralelnog čitanja poezije u izvorniku i prevodu. Dvojezična pesnička izdanja zato posebno lovim i volim. Mazim ih i pazim (čak i kada ih švrljam ili lomim kosti) u kojem god da su obliku, bilo luksuznom bilo budžetskom.