Roman Itana Hoka SVETLI TRAČAK TAME Itana Hoka (2021, Geopoetika, prev. Lusi Stivens; Ethan Hawke, A BRIGHT RAY OF DARKNESS, 2021, Alfred A. Knopf) nije autobiografska knjiga, ali verujem da I. Hok nije mnogo izmišljao kada je u usta glavnog lika — propalog glumca rastrojenog privatnog života koji pokušava da nađe nešto nalik iskupljenju igrajući viteza Harija Persija Hotspura u HENRIJU IV (ovo nije jedina knjiga koju je g. Hok napisao iz ugla viteza, v. RULES FOR A KNIGHT, 2015, Alfred A. Knopf) — dakle, da nije puno izmišljao kada je preneo utiske glavnog junaka nakon što se prvi put sreo sa Šekspirom gledajući KRALJA LIRA sa Lorensom Olivijeom:

Nisam razumeo Šekspira, ali bio sam očaran. Očarala me je misterioznost nečega što ne razumem a što je tako očigledno majstorski stvoreno. Kao da je nagoveštavalo da odgovori postoje za one koji ih očajnički traže.

Isto je bilo moje iskustvo kada sam sa jedva dvocifrenim brojem godina prvi put uzeo da čitam PROKLETU AVLIJU, a nešto kasnije i HAZARSKI REČNIK, Popinu poeziju pa ULIKSA. Ništa nisam „razumeo“ čitajući ova dela; štaviše, jedva da sam uspevao da ispratim radnju, ili da uopšte razumem pasuse ili stihove. Ali me je, kradem Hokove reči, očarala misterioznost nečega što nisam razumeo. Kada bih usred tamne noći dodirnuo podnožje piramida, da li bih mogao da osetim, preko samo jedne njihove cigle, koliko su masivne? To mi se desilo čitajući o Karađozu ili silasku Baka Maligena niz stepenice.

Razumevanje dela je samo delić iskustva. Sa knjigama se, rekao bih, pre svega se vibrira. Prema Rečniku književnih termina M. Jocića, „vibriranj“ je ekstrasenzorno, nesvesno — kako god — shvatanje dela na frekvencijama koje istinski osećamo, ali ne možemo verbalizovati. Sticajem okolnosti, razumevanje knjiga i učenje drugih da razumeju knjige mi je posao — i ne postoji išta bolje i ispunjavajuće — ali za mene je to komplementarno vajbovanju, a ne suprotstavljeno. Imam zadovoljstvo da se svakog dana bavim otkrivanjem onoga što knjige čini opčinjavajućim čitaocima, ali to mi književnost ne čini suvom i matematičkom, već mi produbljuje zabavu čitanja. Književnost nije osmosmerka da se reši. Univerzitetska predavanja i teorijska izučavanja ne posmatram kao rešavanje problema — radije su mi to pronalaženja novih stvari koja će me opčinjavati.