DNEVNICI UBIBOTA Marte Vels (2021, Čarobna knjiga, prev. Vesna Stojković; Martha Wells, THE MURDERBOT DIARIES, 2017–2018, Tor Books) prvi su originalni naučnofantastični serijal ove zanimljive autorke koja piše prosto sve: i fantaziju, i YA, i SF, i serijale, i samostalna dela, i franšizne romane (g. Vels je pisala nekoliko dela iz univerzuma RATOVA ZVEZDA i ZVEZDANE KAPIJE), a učestvovala je i na svetogradnji „Dominaria“ seta u MAGIC: THE GATHERINGU. DNEVNICI UBIBOTA su i dalje aktivni serijal — za sada poslednji uradak, SYSTEM COLLAPSE, Tor Books je objavio 2023. godine — i prvo na srpski prevedeno delo Marte Vels. Godine 2023. g. Vels je objavila i samostalni fantazijski roman THE WITCH KING (Tor Books).

DNEVNICI UBIBOTA prvi su deo naučnofantastičnog serijala o istoimenom junaku, odbeglom borbenom androidu koji je nakon jednog incidenta hakovao sopstveni upravljački modul i time dobio ne samo ljudsku svest, već i ljudsku anksioznost i neuroticizme. Ovaj oblikom nesimetrični serijal — ovaj prvi deo sastoji se od četiri novele i dve kratke priče, a drugi deo, EFEKAT MREŽE (2022, Čarobna knjiga, prev. Vesna Stojković; NETWORK EFFECT, 2020, Tor Books), celoviti je roman — odvija se u svemiru koji je mešavina svemirske opere i kiberpanka, high techa i low lifea; u svetu gde galaktičkim prostranstvima ispresecanim zvezdanim putevima vladaju sumnjive korporacije i njihove berzanske manipulacije, i gde se, dok nebesima narod putuje crvotočinama, na površini napredna ali fušerajski sklopljena oprema kvari na svakom koraku.

U takvom se kosmosu Ubibot kreće od misije do misije, iznajmljujući svoje usluge svemirskim geodetama, biolozima, rudarima, pravnim zastupnicima i svima ostalima kojima je na tuđinskim planetama potrebna zaštita od flore, faune, elemenata ili neprijateljskih agenata suparničkih firmi. Zapleti su stoga akcioni, sa po jednom ili više središnjih misterijica u svakom „poglavlju“ koje glavni junak mora razrešiti kako bi otkrio pravi izvor opasnosti na određenom zadatku; a priče su, zahvaljujući pre svega simpatičnim tmurnim opservacijama samog Ubibota, i prilično humoristične.

Naslovni Ubibot glavna je zvezda ovih hronološki povezanih, ali dobrim delom nezavisnih epizoda. Kosmos g. Vels u ovim pripovestima smeštenim u daleku budućnost tehnološki napredne ljudske rase prazan je, suvkast i dosadnjikav (zapleti se odvijaju na raznoraznim fabričkim postrojenjima, korporacijskim terminalima i ponekom planeticom apstraktne topografije, te uprkos futurističkom setingu priče nemaju nimalo egzotičnosti ili istoriografske dubine), ali sve je to samo kartonska scenografija po kojoj se kreće ovaj samosvesni borbeni android namenjen zaštiti (Security Bot), a koji pati od socijalne anksioznosti. Ubibot — kako je samog sebe autoironijski nazvao — grozi se ljudske interakcije i intepersonalnih odnosa, jer ih ne shvata. Ljudska bića slabo razume, i sa njima mu je neprijatno i da priča, a kamoli da ga ovi grle ili ne daj bože gledaju u njegove tamnim šlemom nezaštićene oči. Ljudi ga, da stvar po njega bude gora, tokom njegovih pustolovina uglavnom prihvataju i sa njim saosećaju. Zbog toga mu je sa njima još teže!

Volimo se u SF-u igrati sa učitavanjem ljudskosti u stvari koje ljudske nisu; volimo to uostalom raditi i bez naučne fantastike, kao na primer sa mačkama i kerovima na Tiktoku. Učitavajući svest, ili ljubav, ili humor u nežive konstrukte, androide, pojave, planete, fenomene, tuđine i druge entitete, postavljamo sebi pitanje šta zapravo znači biti čovek, i šta zapravo jeste „ljudsko“ — naročito kada učitavamo ne samo lepe stvari poput saosećanja ili smisla za humor, već i naše emotivne stative. Poput Marvina iz AUTOSTOPERSKOG VODIČA KROZ GALAKSIJU D. Adamsa, Ubibot je je melahnolik, pesimista, neurotičar i na ivici depresije; pritom ima naše, Gen X i Milenijalske obrasce borbe sa svojim blokadama u glavi, pa tako vreme ubija anestezirajući se skidanjem čitavih biblioteka video-sadržaja sa torenta, od kojih na kraju ne gleda ništa osim istih nekoliko komfort serija.

Ipak — Ubibot kroz serijal raste, menja se, i poboljšava. Nije lako nekome sa socijalnim nesigurnostima, ili ko je možda čak i na autističnom spektru, samostalno poći i hoditi tim putem. Ali lepa ideja ove knjige je da je jedan automaton, čim je hakovanjem samom sebi pružio blagoslov samosvesti, instiktivno uvek birao put brige prema drugima i otkrivanja istine o samom sebi. Iako to sebi ne bi priznao, u telu ciničnog Ubibota kuca srce dobrog čoveka. To uglavnom prepoznaju svi oko njega, dok je njemu za to samoosvešćenje potrebno nekoliko knjiga kosmičkih pustolovina.