Franc Kafka je pred kraj života bolovao od tuberkuloze grkljana i bilo mu je zabranjeno da govori. Sa prijateljima & osobljem bolnice u Kirlingu komunicirao je pisanim ceduljama. Neki od tih porukica su, uprkos minijaturnosti, rečiti i dubokoumni uvidi u književnost, filozofiju, tekuće vesti ili Kafkino medicinsko stanje. Ali najsimpatičnije su mi ovakve intimne opaske — pisane u bolesti i bolovima, ali i dalje dobrodušne. „Kafkijansko“ je postalo oznaka za grotesku, teskobu i emotivni horor, ali Kafka je bio čista duša.

(Franz Kafka, LETTERS TO FRIENDS, FAMILY, AND EDITORS, trans. Richard & Clara Winston, New York: Schocken Books, 1977)