Najbolji deo predavanja Vladimira Nabokova o PREOBRAŽAJU Franca Kafke (Nabokov je na Univerzitetu Kornel predavao na nekoliko kurseva o devetnaestovekovnoj i dvadesetovekovnoj evropskoj književnosti) najbolji deo Nabokovljevog časa elem jeste njegovo insistiranje da je tačna vrsta insekta u kojeg se pretvara Gregor Samsa jedno od ključnih pitanja u delu. Veze naravno nema u kakvu se bubu Samsa pretvorio — čak i sam Nabokov u jednoj opasci skreće pažnju da ni Gregor, ni članovi njegove porodice, ni sam pripovedač ne vide jasno Gregorov novi oblik, i da se u toj jezovitoj neodređenosti krije važno dočaravanje njegove dehumanizacije. Ali Nabokov je bio toliki zaluđenik za entomologiju i lepidopterologiju (bubologiju i leptirologiju) da nije mogao kontrolisati svoj štreberisanje; čitave stranice posvetio je teoretisanju o tačnoj vrsti insekta u kojeg se Samsa pretvorio — da li je u pitanju pauk? ili vrsta bubašvabe? ili nešto treće? — maskirajući svoj geek out kao Zapravo Važno Književno Pitanje. Studentima je čak pokazivao sličice koje je ručno nacrtao! (Vladimir Nabokov, ESEJI: MARSEL PRUST, FRANC KAFKA, prev. Tanja Bulatović, Beograd: NNK International, 2006, str. 93–93)

Kada Nabokov, ljudski mikroskop za pitanja stila i književnih poetika, ovakvoj digresiji posveti toliko pažnje, znate da je dogorelo. Ruku na srce nije Nabokovu sakupljanje i istraživanje insekata bilo samo hobi. Kao i svakom pravom hobisti — bilo da je u pitanju fantasy košarka, Warhammer 40k ili planinarenje — hobi je zapravo pravi život, a sve ostalo je pauza između dve sesije vijanja leptirova po livadi. Kako je Nabokov izjavio u intervjuu za The Paris Review (41, 1967), da nije bilo Oktobarske revolucije koja ga je naterala na emigraciju, ne bi napisao niti jedan roman i na miru bi se bavio svojim bubama.