„The Life of Chuck“ Stivena Kinga (iz zbirke IF IT BLEEDS, 2020, Scribner; AKO KRVARI, 2022, Vulkan, prev. Vladan Stojanović) jedna mi je od najlepših i najavangardnijih priča SK. Novelica o običnom, ali vrlo posebnom životu everymana Čarlsa Kranca ispričana je unatraške, odnosno od junakove smrti (poglavlje „Thanks, Chuck“), završavajući se njegovim detinjstvom provedenim u kući koja možda jeste a možda nije ukleta („I Contain Multitudes“; naslov je stih iz „Pesme o sebi, 51“ Volta Vitmana). Avangardni deo je u tome što poglavlja ne samo da su drugačija po zapletu — iako delovi istog životopisa, svako je poput zasebne kratke priče — već se međusobno razlikuju vajbom, konceptom i žanrom: jedno je uvrnuta gotska priča, drugo optimistična crtica iz života, a treće nadrealna postapokaliptična fantazija. „The Life of Chuck“ uskoro dobija i filmsku verziju, a režiser će biti sjajni Majk Flanagan, koji je snimio već nekoliko Kingovih adaptacija, kao i fantastične horor drame „Ukleta kuća na brdu“, „Ponoćna misa“, „Pad kuće Ašera“ itd.

Što je stariji, King sve više u priče unosi vedriju stranu svoje ličnosti. On je čista duša, dobrica i na svoj način vrlo duhovan. Sve više u njegovim zapletima primećujem — možda je i do moje promene u čitanju — aluzije na opštu, tajnovitu i božansku dobrotu koja iz metafizičkog zapozorja utiče na likove i ovaj svet podjednako silovito kao i đavoli, bauci, vampiri, ljudski monstrumi i ostali vektori zla.

Elem, „Life of Chuck“ je priča o jednoj od omiljenih tema Stivena Kinga: o smrti. Uprkos tome što je u svojim delima pobio mnogo naroda, King za svoje junake odvaja vremena & prostora da o smrti svojih bližnjih meditiraju u tišini sopstvenih misli, i da te odlaske na svoj način procesuiraju. „Life of Chuck“ je takva priča. Iako je govori o Čakovoj smrti, topla je, humoristična i afirmišuća. A utisak mi je da asimetrični oblik novele i njene blesave tačke zapleta takođe doprinose lepoj ideji: da je život čoškast, lep, strašan i neponovljiv („Protivrečim li ja sebi? / Dobro onda, protivrečim sebi / (Ja sam velik, sadržim mnoštva)“, V. Vitman), & da je smrt samo jednog čoveka propast čitavog univerzuma koji se više neće odigrati.