DRAKULA Brema Stokera (Bram Stoker, DRACULA, 1897), tema našeg narednog čitalačkog kluba Magistrale, jeste sto trideset godina star roman pisan za nas arhaičnom tehnikom epistolarnog romana koji je i dalje jezovit za čitanje. Filmske i ostale kasnije adaptacije su grofa Drakulu uglavnom ublažavale i romantizovale; dodeljivali su mu se ljubavni podzapleti, pravednička pozadinska priča, kao i egzotičnost markantnog stranca. Što je daleko od istine. Izvorni grof Drakula infernalni je besmrtnik čije su inteligencija, snaga, moć i zloba nepojmljive smrtničkom razumu. U potpunosti je lišen empatije ili ma čega ljudskog; ljude uostalom smatra faktički stokom, zbog čega ih ne samo lovi, već se sa njima psihopatski poigrava. Drakula je čukunčukundeda slešer horora. Možda je najvernija njegova adaptacija NOSFERATU i njegovi derivati, odnosno vampirski monstrumi čija je unutrašnja grozota odražena i fizičkom izobličenošću.

Nije Drakula samo krvolok, već su njegovi činovi nasilja neprijatno slični seksualnom napastvovanju — čak i prema muškim likovima. (Drakulin najsličniji potomak u savremenim slešerima može biti falusoidni, penetrativni ksenomorf iz TUĐINA). Rasprostranjeno je čitanje DRAKULE kao sažetka strahova viktorijanskog doba. Drakula je stranac iz tamnih i varvarskih krajeva istočne Evrope, izvan granice civilizacije. On bira London, srce britanskog carstva, za svoje novo lovište. Njegovo postojanje opire se razumu prosvećenog čoveka XIX veka vođenog svetlom verom u nauku i logiku. A Drakulino erotizovano, grumersko nasilje sigurno je mučno i milenijumskim, a ne samo viktorijanskim čitaocima.

O DRAKULI ćemo na čitalačkom klubu pričati 23okt24 u 18:00 u Seminaru Odseka za srpsku književnost (339, treći sprat, odmah desno od lifta). Moderator će biti naš sjajni profesor Radoslav Eraković, predavač na predmetima književnosti XVIII i XIX veka i veliki ljubitelj horor filmova. Vidimo se!