Izvorni roman Agate Kristi metodičan je i pedantan kao da ga je pisao sam H. Poaro. Nije preteško zamisliti verziju ovog dela u celosti izvedenu eksel tabelama, mapama, dijagramima, presecima i bulet point tezama (u samom romanu već se nalazi nekoliko takvih vizuelnih & mentalnih pomagala). Knjiga je ekonomična do u brk — bez viškova, manirizama i glasne drame.

Vibracije su ovde pogrešne. Jezik je filma nabacan, neuredan, rečju neprijatan. UBISTVO U ORIJENT EKPRESU histeričnog je toka — u mrežu zapleta upleteno je tuce osumnjičenih svih meridijana, starosnih grupa i društvenih klasa + njihovi lažni identiteti i prave pozadinske priče; zbog ovoga je delo uostalom i voljeno — elem originalni roman temelji se na haotičnoj misteriji koja se razrešava strpljenjem i konstruktivnom meditacijom; film je naprosto haotičan u žongliranju mnogim elementima radnje. Dodaci u svrhu holivudske dramatizacije, negde veći a negde manji, uglavnom štete urednosti izvornika i proizvode nemalo logičkih, pripovednih ili tematskih nedoslednosti. Neki tragovi ovde nemaju smisla; pojedini krakovi radnje besmisleni su, prekratki, ili jeftino teatrični. Posledica ovoga je šokantna: detektivska priča A. Kristi ispada hiperglupa & nepovezana.