TREĆE PRIVIĐENJE: Magbet biti pobeđen neće
Dok Birnamska šuma ne počne da se kreće
Na njega i ne dođe na brdo Dansinejsko.

(Nestane.)

MAGBET: A to nikada neće biti. Ko će šumu
Uzeti u vojsku, ko će narediti
Drvetu da vudu uz zemlje koren svoj?
Dobra predskazanja! Na prestolu će Magbet
Provesti prirodom određen mu vek
I predati ga svom suđenom času
I prirodnoj smrti.

(V. Šekspir, MAGBET, prev. Ž. Simić i S. Pandurović, č. IV sc. 1)

* * *

Pipin se osvrnu. Broj Enta je porastao — ili šta se to zbivalo? Tamo gde je trebalo da leže nejasne gole kose koje su prešli učini mu se da vidi šumarke. Ali oni su se kretali! Da li je moguće da se drveće Fangorna probudilo i da se prašuma diže, marširajući preko bregova? On protrlja oči pitajući se da ga nisu san i senke prevarili, ali ogromna siva obličja kretala su se istrajno ispred. Čuo se neki šum, kao vetar u mnogim granama. Enti su se baš približavali vrhu prevoja i svaka je pesma prestala. Noć je pala, i bila je tišina: ništa se nije moglo čuti do slabašnog drhtanja zemlje pod stopalima Enta, i neko šumorenje; senka šapata, kao od mnogih listova nošenih vetrom. Konačno su stali na samom vrhu i gledali dole u tamnu provaliju: veliku račvu na kraju planina: Nan Kurnir, Dolinu Sarumanovu.

„Noć leži na Izengardu“, reče Drvobradi.

(Dž. R. R. Tolkin, GOSPODAR PRSTENOVA, prev. Zoran Stanojević, pogl. „Drvobradi“)