Аутор: Miloš Jocić

Should advertisers be allowed to hack your dreams?

Scientists Warn That Marketers Are Trying to Inject Ads Into Dreams: Should advertisers be allowed to hack your dreams?

„Каталози уличних продаваца запљуснуше ме као рој халуцинација изазваних делиријумом, донекле разуђени услед недостатка директне емисије, да би се брзо мешали и стапали док смо ми клизили крај њих. Макрои су били најочигледнији; низ оралних и аналних чинова, дигитално ретуширани да би груди и маскулатура имали додатни сјај. Име сваке курве било је промрљано грленим наснимљеним гласом, заједно са придодатим ликом: стидљиве девојчице, домине, маљави пастуви и неколико из културолошке групе која ми је била потпуно непозната. Између њих су се провлачиле суптилније хемијске листе и надреални сценарији трговаца дрогама и имплантима. Усред свега тога ухватио сам и неколико верских емисија, слике духовне смирености међу планинама, али било је то попут дављеника у мору производа.“

(Ричард Морган, ДИТИГАЛНИ УГЉЕНИК, Лагуна 2013, прев. Горан Скробоња)

Краљица, 天王鬼龍神 ジャバ

Пројекат НОВОРЕЧЈЕ, научно-популарни часопис посвећен истраживању неологизама, кованица и позајмљеница у српском језику, управо је објавио нови број у којем се налази и мој текст о англизмима и англосрбизмима у култури и индустрији видео-игара.

Click to access Novorecje4.pdf

Нисам језикословац. Моје разумевање филолошке методологије не иде дубље од оног што сам учио на основним студијама. Стога сам, на наговор и подршку проф. Дејана Ајдачића — једног од пионира студија видео-игара код нас — склопио једноставни описни лексикон значењски најзанимљивијих те најраспрострањенијих српских и ЕНГ/СРБ појмова. Надам се да ће овакво истраживање надахнути неког стручнијег да загази у ову врло богату тему. Мене ако се на Дан безбедности сете, сете.

Поред српских назива неких од жанрова видео-игара (пуцачина, табачина, стратегија, авантура, и најновији — шеталица/“walking симулатор“), омиљени појам из ове субкултуре ми је „Краљица“, односно домаћи термин за boss-а. Не знам да ли је неко осим новосадских миленијалаца који су одрастали ’90-их користио исти термин, али залажење у жаргон и дијалектизме спада у оне радости које предстоје будућим истраживачима овог поља.

Наставите читање →

Читалачки клуб ГБНС: авг2021, ЗЛОЧИН И КАЗНА, најава

У авантуристичким романима прича обично иде овако. Млади јунак осети Позив да учини Велику ствар и одазива се. Велика Ствар је чин који превазилази њега самог. Она захтева огромну жртву али доноси изванредну моралну победу и психо-духовно самоостварење, уз које често иду и опипљивије награде попут спашавања света, принцезине руке или поседовања 50% земље у монархији. Сетимо се Лука Скајвокера, Биберчета, трећих синова, Билба Багинса, Исуса, Харија Потера, Парсифала, Аљоше Поповича, Буде или Супер Марија.

Гениозни, весели & напаћени Достојевски, који је авантуристичке и готске романе обожавао, на њима одрастао и по њиховим траговима често и сам стварао, домислио је једну од најмрачнијих таквих архетипских прича. Шта ако Велика Потрага нашег јунака није побеђивање змаја и враћање Косова, као у ХОБИТУ, већ убиство првог степена? Рођа Романович Раскољников чини управо то. Али ствари не иду по плану. Упркос уверењу да ће се хомицидом бабе-зеленашице ослободити тривијалних етичких окова и постати над-морални суперчовек, Родиону након тамног тријумфа — проради савест. Његово душевно обликовање не завршава се филозофским експериментом који подразумева секиру у туђу главу, већ тек тада почиње.

Critical Attrition

„Glavni problem sa književnim prikazima nije što su kritičari bliski sa autorima i što su stoga upleteni u sivu ekonomiju prijateljskih obligacija i ja-tebi-ti-meni trgovine uslugama. Problem nije ni u tome što su prikazi suviše pozitivni ili suviše zlobni, predugački ili prekratki, previše prepričavački ili previše teorijski. Glavni problem je što je savremena američka književna kritika pre svega audicija — za neki drugi posao, za neku drugu mogućnost, za neku drugu poziciju u rudniku kontenta, poželjno sa boljim alatima, više svetla i boljom platom. Književna kritika se ne računa u naučne bodove potrebne za akademsko napredovanje; u najboljem slučaju može se smatrati nekom vrstom javne službe. Ako običan čitalac, čitajući prikaze, kritike i blurbove pomisli da oni nisu pisani za njega, biće potpuno u pravu.“

Фантомске референце

Случајеви фантомских референци, аветињских података или умишљених читања показују колико се писање научног рада, и поред строгих и промишљених оквира научног поступка, и даље одвија на погону арканских слојева маште. У позадини посвећеног истраживања, уредног навођења референци, исписивања и уређивања картица (физичких или цифрованих) и поштовања МЛА стила фуснота, писање научног истраживања је у нуклеарној својој суштини ирационалан, лудистичко-креативан процес у којем импулсивне фикс-идеје имају — поред радних навика, дисциплине, уредности, поштовања научног интегритета, те редовног хидрирања и фискултуре — главну улогу, као и у писању прозе или поезије.

Наставите читање →

Допамински пост

Аутор чланка, психијатарка и професорка медицине зависности на Стенфорду, описује једног свог клијента: младић у раним двадесетим, пати од онеспособљавајуће анксиозности и депресије; напустио је колеџ и сада живи са родитељима; повремено размишља о самоубиству; дане и ноћи, у низу, проводи играјући видео игре.

На први поглед, наставља ауторка чланка др Ана Лембке, типичан случај анксиозности и депресије. Ипак, овај пацијент оличава нови сој познатих патолошких стања страха, несигурности, претње и туге. Све више анксиозних и депресивних особа су здрави млади људи, из брижних породица, и стабилних приватних живота: њихове чувствене и менталне муке нису узроковане емотивним траумама, социјалном дислокацијом или сиромаштвом.

Наставите читање →

Напор да створим


Уметничка дела дужа од неколико стихова ретко настају у јединственом налету надахнућа. Прича о генијалној инспирацији и урођености талента најштетнији је мит о стваралаштву, и свако ко се водио идејом да је за добру ствар довољно лелемудати док вас насумично не удари зрак креативности, лоше се провео. Многи су велики аутори говорили о својим радним ствалачким навикама (вид. medjutim.dnk.org.rs/koliko-dugo-pisu-pisci). Неки су отишли корак даље и говорили о својим МУКАМА током рада на уметничком делу.

Под мукама не мислим притом на „списатељску блокаду“, коју је популаризовала и романтизовала популарна култура, дајући сваком свакоме са великом али недисциплинованом маштом изговор зашто није написао свој роман. Има нажалост горих ствари од списатељске блокаде. Шта ако тачно знате шта желите да остварите, али сте опхрвани несигурношћу, стваралачком анксиозношћу, паралишућом, а не здравом самокритиком и патолошким, а не пожељним преиспитивањем свог рада, свог талента и свог положаја у универзуму? Наставите читање →

Дебеле књиге

Спремајући се за нови Читалачки клуб ГБНС, чија ће тема @ 22окт2021 бити роман КАД СУ ЦВЕТАЛЕ ТИКВЕ, дохватио сам се књиге која ми више од годину дана представља извор забаве: збирке писама Борислава Пекића (КОРЕСПОНДЕНЦИЈА КАО ЖИВОТ И: ПРЕПИСКА СА ПРИЈАТЕЉИМА 1965–1990, 2011, Сл. гласник), у којој се налазе и писма размењена између Пекића и Драгослава Михаиловића.

Најзанимљивији део другарског дијалога између двојице писаца наравно је њихов разговор о писању; а најзанимљивији одломак сваког говора о писању је жаљење на сопствени рад, јер очигледно нема уметника на свету који није мислио да је његово дело најгоре што је икада бачено на папир. Драгослав Михаиловић Пекићу препричава следећу догодовштину:

Наставите читање →

059 // Debemur Morti Productions @ Spotifaj

DEBEMUR MORTI je izdavačka kuća posvećena blek, death i ekstremnom metalu čija sjajna izdanja pratim u poslednjih godinu i jače dana. Jedini izdavač kojeg podjednako blisko pratim je Profound Lore, sa kojim DM deli naklonost žanrovski fluidnim delima koja uprkos progresivnosti ne žrtvuju sirovost zvuka (v. Ulcerate, Blut Aus Nord). Njihovi pak bendovi koji nisu auditivno ili geografski visokokonceptualni (poput indonežanskog Pure Wrath) podjednako su kvalitetan andergraund. Ne znam ništa o načinu produciranja pojedinih albuma, ali gotovo sve zvuči zemljano, tranzistorski & analogno. Sva su im se izdanja do sada redovno pojavljivala na Spotifaju, gde od skora imaju i svoju zvaničnu plejlistu:

PS — naziv „Debemur morti“ dolazi iz Horacijeve POSLANICE PIZONIMA (ARS POETICA). Šezdeset i treći stih glasi:

Debemur morti nos nostraque / Dužnici smrti smo svi sa delima našim [Horacije, PISMA, 1972, prev. Radmila Šalabalić]

058 // Kobo Elipsa

Paperwhite koji trenutno imam je odličan. U odnosu na Prestigio kineza kojeg sam do tada koristio, više me je oduševila mogućnost podvlačenja i komentarisanja nego pozadinsko osvetljenje; naročito jer se svi hajlajtovi i beleške mogu naći u posebnom meniju, što podsećanje i prekucavanje čini maksimalno tečnim i udobnim. Ali podvlačenje & potpisivanje su ipak žive delatnosti, i mašinski interfejs PDF i e-book čitača samo je najbolja alternativa neograničenim potezima ruke. Stroj prati samo liniju teksta, dok olovka može da radi šta hoće po čitavom prostoru stranice. Kao što je Malarme rekao: i praznine papira čine delo. Uređaji poput Elipse izgledaju mi stoga užasno privlačno; pre nekoliko godina, Soni je takođe mislim predstavio sličan uređaj sa e-mastilom koji je dozvoljavao slobodno crtanje po ekranu/papiru. Kada se čitaocu pruži sloboda da piše po čitavoj površini monitora, a ne isključivo po kodom određenim linijama teksta, elektronske knjige se skoro u potpunosti približavaju papirskim.