Аутор чланка, психијатарка и професорка медицине зависности на Стенфорду, описује једног свог клијента: младић у раним двадесетим, пати од онеспособљавајуће анксиозности и депресије; напустио је колеџ и сада живи са родитељима; повремено размишља о самоубиству; дане и ноћи, у низу, проводи играјући видео игре.

На први поглед, наставља ауторка чланка др Ана Лембке, типичан случај анксиозности и депресије. Ипак, овај пацијент оличава нови сој познатих патолошких стања страха, несигурности, претње и туге. Све више анксиозних и депресивних особа су здрави млади људи, из брижних породица, и стабилних приватних живота: њихове чувствене и менталне муке нису узроковане емотивним траумама, социјалном дислокацијом или сиромаштвом.

Наставите читање →

Уметничка дела дужа од неколико стихова ретко настају у јединственом налету надахнућа. Прича о генијалној инспирацији и урођености талента најштетнији је мит о стваралаштву, и свако ко се водио идејом да је за добру ствар довољно лелемудати док вас насумично не удари зрак креативности, лоше се провео. Многи су велики аутори говорили о својим радним ствалачким навикама (вид. medjutim.dnk.org.rs/koliko-dugo-pisu-pisci). Неки су отишли корак даље и говорили о својим МУКАМА током рада на уметничком делу.

Под мукама не мислим притом на „списатељску блокаду“, коју је популаризовала и романтизовала популарна култура, дајући сваком свакоме са великом али недисциплинованом маштом изговор зашто није написао свој роман. Има нажалост горих ствари од списатељске блокаде. Шта ако тачно знате шта желите да остварите, али сте опхрвани несигурношћу, стваралачком анксиозношћу, паралишућом, а не здравом самокритиком и патолошким, а не пожељним преиспитивањем свог рада, свог талента и свог положаја у универзуму? Наставите читање →