„Glavni problem sa književnim prikazima nije što su kritičari bliski sa autorima i što su stoga upleteni u sivu ekonomiju prijateljskih obligacija i ja-tebi-ti-meni trgovine uslugama. Problem nije ni u tome što su prikazi suviše pozitivni ili suviše zlobni, predugački ili prekratki, previše prepričavački ili previše teorijski. Glavni problem je što je savremena američka književna kritika pre svega audicija — za neki drugi posao, za neku drugu mogućnost, za neku drugu poziciju u rudniku kontenta, poželjno sa boljim alatima, više svetla i boljom platom. Književna kritika se ne računa u naučne bodove potrebne za akademsko napredovanje; u najboljem slučaju može se smatrati nekom vrstom javne službe. Ako običan čitalac, čitajući prikaze, kritike i blurbove pomisli da oni nisu pisani za njega, biće potpuno u pravu.“
Kreativno pisanje
Фантомске референце
Случајеви фантомских референци, аветињских података или умишљених читања показују колико се писање научног рада, и поред строгих и промишљених оквира научног поступка, и даље одвија на погону арканских слојева маште. У позадини посвећеног истраживања, уредног навођења референци, исписивања и уређивања картица (физичких или цифрованих) и поштовања МЛА стила фуснота, писање научног истраживања је у нуклеарној својој суштини ирационалан, лудистичко-креативан процес у којем импулсивне фикс-идеје имају — поред радних навика, дисциплине, уредности, поштовања научног интегритета, те редовног хидрирања и фискултуре — главну улогу, као и у писању прозе или поезије.
Допамински пост
Аутор чланка, психијатарка и професорка медицине зависности на Стенфорду, описује једног свог клијента: младић у раним двадесетим, пати од онеспособљавајуће анксиозности и депресије; напустио је колеџ и сада живи са родитељима; повремено размишља о самоубиству; дане и ноћи, у низу, проводи играјући видео игре.
На први поглед, наставља ауторка чланка др Ана Лембке, типичан случај анксиозности и депресије. Ипак, овај пацијент оличава нови сој познатих патолошких стања страха, несигурности, претње и туге. Све више анксиозних и депресивних особа су здрави млади људи, из брижних породица, и стабилних приватних живота: њихове чувствене и менталне муке нису узроковане емотивним траумама, социјалном дислокацијом или сиромаштвом.
Напор да створим
Уметничка дела дужа од неколико стихова ретко настају у јединственом налету надахнућа. Прича о генијалној инспирацији и урођености талента најштетнији је мит о стваралаштву, и свако ко се водио идејом да је за добру ствар довољно лелемудати док вас насумично не удари зрак креативности, лоше се провео. Многи су велики аутори говорили о својим радним ствалачким навикама (вид. medjutim.dnk.org.rs/koliko-dugo-pisu-pisci). Неки су отишли корак даље и говорили о својим МУКАМА током рада на уметничком делу.
Под мукама не мислим притом на „списатељску блокаду“, коју је популаризовала и романтизовала популарна култура, дајући сваком свакоме са великом али недисциплинованом маштом изговор зашто није написао свој роман. Има нажалост горих ствари од списатељске блокаде. Шта ако тачно знате шта желите да остварите, али сте опхрвани несигурношћу, стваралачком анксиозношћу, паралишућом, а не здравом самокритиком и патолошким, а не пожељним преиспитивањем свог рада, свог талента и свог положаја у универзуму? Continue reading