DEBEMUR MORTI je izdavačka kuća posvećena blek, death i ekstremnom metalu čija sjajna izdanja pratim u poslednjih godinu i jače dana. Jedini izdavač kojeg podjednako blisko pratim je Profound Lore, sa kojim DM deli naklonost žanrovski fluidnim delima koja uprkos progresivnosti ne žrtvuju sirovost zvuka (v. Ulcerate, Blut Aus Nord). Njihovi pak bendovi koji nisu auditivno ili geografski visokokonceptualni (poput indonežanskog Pure Wrath) podjednako su kvalitetan andergraund. Ne znam ništa o načinu produciranja pojedinih albuma, ali gotovo sve zvuči zemljano, tranzistorski & analogno. Sva su im se izdanja do sada redovno pojavljivala na Spotifaju, gde od skora imaju i svoju zvaničnu plejlistu:

PS — naziv „Debemur morti“ dolazi iz Horacijeve POSLANICE PIZONIMA (ARS POETICA). Šezdeset i treći stih glasi:

Debemur morti nos nostraque / Dužnici smrti smo svi sa delima našim [Horacije, PISMA, 1972, prev. Radmila Šalabalić]

CRYPT SERMON, The Ruins of Fading Light
Prvi njihovm album imao je predivnu naslovnicu, klasičnu + maksimalističku, između stripa i škole reke Hadson, sa vitezom i rajskim predelom u daljini, uokvirenu pećinom iz perspektive gledaoca. Bio sam kupljen; jedna pesma na albumu zvala se „Byzantium“, pa sam kupljen ispočetka. Novi album isto varira motive hrišćanske i judejske mistike, uz spori epsko-doomski zvuk. Pevača lako zamišljam u nekom speed metalu. Ne ispunjava prostor kao neki čisti doom vokali, ali je napet i dramski.

Наставите читање →

BLOOD INCANTATION, Hidden History of the Human Race
Grupa iz Denvera, čiji je ovo drugi album. U izdanju je Dark Descent Recordsa, koje do sada nisam poznavao, a sudeći po zvuku, verovatno će neki od narednih albuma Blood Incantationa izaći pod okriljem Profound Lorea, gde odlaze svi multižanrovski ekstremni bendovi naprednog shvatanja death, doom i blek metala. HHotHR je tehnički, progresivni death sa naučno-fantastičnim/mističnim temama. Album ima samo četiri pesme, od kojih poslednja traje 18 minuta, odnosno polovinu albuma. Izuzev prve pesme, veoma tradicionalne koljačine uz nekoliko samo nekoliko disonantnih epizoda i rifova, ostale pesme su džezerske eksploracije brzog tempa, agresivnih bubnjeva i tripoznih ambijentalnih dronova. „Giza Power Plant“ ima nekoliko istočnjačkih melodija koje uklapaju tradiciju techdeath zvuka (Nile) sa novim kosmičkim temama žanra (Artificial Brain, Rings of Saturn); zvuk koji je nekada dozivao slike ezoterične civilizacije i njenih kultova smrti sada dočarava bizarnu ktulijansku tamu svemira. Snimano je analognim spravama, što zvuk čini debelim i šumovitim.

Наставите читање →