У последње време учим о НФТ-јевима. Логику блокчејна сам, из претходног изучавања криптовалута, слабо савладао, али филозофију сам отприлике доакао. Као што рече Вилијам Гибсон: не разумем се у машинске спецификуме рачунара, али контам да они могу бити, у људском искуству, метафоре за памћење (JSTOR, алт ПДФ). Овај двоипосатни документарац (Folding Ideas, „Line Goes Up – The Problem With NFTs) испричан је у каденци која ми је тешка за праћење, што је ипак уобичајено за изучавање појмова о којима немам темељно образовање (због тога ми је и THE BIG SHORT Мајкла Луиса потпуно херметична књига), али нешто је и до става аутора који предавање није изложио са хладном одмереношћу, већ има јасан, емотиван чак, одбојан став према крипту и енефтијевима. Кад се пева гневом, неке се техничке информације загубе, али је порука ипак пренета осећајношћу. Проблем са НФТ суштински је проблем са нечим до чега ми је веома стало и за шта мислим да полако улази у корисничку свет, а после надам се и у курикулуме: етичка употреба (информационе) технологије. Овај снимак ми је вербализовао неколико идеја које сам држао, али их нисам могао уобличити:

1) Поводом шифарника, рудара, дизајнера и шпекуланата у криптосвету: људи који су овладали једним сложеним пољем — у овом случају програмирањем са криптографијом — мисле да су аутоматски овладали и другим, подједнако или у њиховим очима чак мање комплексним пољима, због чега мисле да су они од бога мандат добили да „поправе“ банкарство, уметност или друштво. Нешто је то између Данинг-Кругера и оних случаја када су интелектуалци стручни само у својој науци, а ретардирани за све остало: ови несумњиво јесу стручни у својој вештини, али мисле да их способност у једном, врло ограниченом пољу, чини мајсторима за све остало од ботанике до социологије. (вид. Гистав Флобер, БУВАР И ПЕКИШЕ)

2) Врло врло врло врло мрзим НФТ јер две дисциплине до којих ми је стало: технологију, односно оно што је у њој алтруистично, етичко и равноправно, и уметност (ditto), користе за само једно: профит. Технологија, према филозофији НФТ-а, постоји само да би кроз њу зарадило шпекулацијом; уметничка дела постоје да би на њих била закачена финансијска вредност, која замењује уметничку (скриптом генерисана профилна слика није вредна јер је вешто скројена или јер упућује на високу мисао, идеју или емоцију, већ је вредна јер настаје као вештачки редак артефакт у артифицијелној дигиталној оскудици), којом се даље, подједнако, може шпекулисати као обичном акцијом.

Scientists Warn That Marketers Are Trying to Inject Ads Into Dreams: Should advertisers be allowed to hack your dreams?

„Каталози уличних продаваца запљуснуше ме као рој халуцинација изазваних делиријумом, донекле разуђени услед недостатка директне емисије, да би се брзо мешали и стапали док смо ми клизили крај њих. Макрои су били најочигледнији; низ оралних и аналних чинова, дигитално ретуширани да би груди и маскулатура имали додатни сјај. Име сваке курве било је промрљано грленим наснимљеним гласом, заједно са придодатим ликом: стидљиве девојчице, домине, маљави пастуви и неколико из културолошке групе која ми је била потпуно непозната. Између њих су се провлачиле суптилније хемијске листе и надреални сценарији трговаца дрогама и имплантима. Усред свега тога ухватио сам и неколико верских емисија, слике духовне смирености међу планинама, али било је то попут дављеника у мору производа.“

(Ричард Морган, ДИТИГАЛНИ УГЉЕНИК, Лагуна 2013, прев. Горан Скробоња)

Paperwhite koji trenutno imam je odličan. U odnosu na Prestigio kineza kojeg sam do tada koristio, više me je oduševila mogućnost podvlačenja i komentarisanja nego pozadinsko osvetljenje; naročito jer se svi hajlajtovi i beleške mogu naći u posebnom meniju, što podsećanje i prekucavanje čini maksimalno tečnim i udobnim. Ali podvlačenje & potpisivanje su ipak žive delatnosti, i mašinski interfejs PDF i e-book čitača samo je najbolja alternativa neograničenim potezima ruke. Stroj prati samo liniju teksta, dok olovka može da radi šta hoće po čitavom prostoru stranice. Kao što je Malarme rekao: i praznine papira čine delo. Uređaji poput Elipse izgledaju mi stoga užasno privlačno; pre nekoliko godina, Soni je takođe mislim predstavio sličan uređaj sa e-mastilom koji je dozvoljavao slobodno crtanje po ekranu/papiru. Kada se čitaocu pruži sloboda da piše po čitavoj površini monitora, a ne isključivo po kodom određenim linijama teksta, elektronske knjige se skoro u potpunosti približavaju papirskim.