Što reče prof. Zoran Živković, koji predaje Kreativno pisanje u BG, možda Geteu nije bio potreban kurs kreativnog pisanja ali koliko smo Getea izgubili zato što nisu imali podršku kada je trebalo… Elem ne znam da li bi vlasnik Auto-otpada Kidi bio novi Gete da nije postao auto-mehaničar, ali sudeći po rubrici „O nama“ (na sajtu firme) mogao je biti komičar/satiričar koga se Bazil Folti ne bi postideo. ~Desetak stranica suvog i urnebesnog cinizma koje verovatno niko ne bi ni pročitao, dakle napisanih ne za zabavu čitaoca već iz čistog besa prema kretenskim mušterijama, kretenima i civilizaciji uopšte. Pisac i po.

https://www.autootpadkidi.rs/site/onama?fbclid=IwAR0pkiCJUdb_dTeKydayoae2sZQWLcw59mmGs0foPxkEgVGoq4wfxcmznjY

Migrirao sam primerke nađene poezije sa prethodnog naloga na Tumbleru, specijalizovanom (nekada) za moje mikrolirske vežbe, i objedinio ih pod tagom koji sam davno namenio za ime čitavog ciklusa, a koji je u međuvremenu postao podnaslov ovog bloga. U rusvaju početničke vizuelne poezije, retumblerovanih grafika i eksperimenata sa ultrakratkom poezijom, neki slučajevi nađene poezije i dalje mi zvuče i izgledaju dobro, naročito konceptualniji pokušaji sa Bojom i Tarotom. Poslednjih godina su mi zaduženja na FFuNS migrirala prema intenzivnijim kursevima metrike, versifikacije i slobodnog stila, pa mi je to obnovljeno znanje pomoglo i da bolje uobličavam male stvarnosne tekstografije. Neka bude vežba neprestana — ciljam da da u jednom trenutku mogu da prepoznam jedanaesterace ili heksametre po sluhu, bez korišćenja papira, olovke, lenjira, prstiju i digitrona. Sakupljanje poezije je za mene sjajan hobi; sličan fotografiji (cit. V. Despotov) & u tačnoj meri izdvojen od nečega što mogu nazvati klasičnom idejom književnosti da mogu da ga smatram hobijem, a ne karijernom digresijom, ali je opet dovoljno povezan sa literaturom da i dalje mogu da se bavim, posredno, onime što najdubinskije volim posle meni najbližih ljudskih bića. Čeprkanje artefakata stvarnosti u potrazi za nečim što može biti izloženo u proverbijalnoj galeriji/pesničkoj zbirci me čini radoznalijim čitaocem. Na poslednjem Sajmu knjiga, kupio sam sam stari Udbženik Kibernetike na štandu sve-za-100RSD u nadi da ću iz njega izvući nekoliko dobrih stihova. Sviđa mi se takav ontološki nazor: u svetu kao takvom poezija je već nehotice upisana, zahvaljujući teoriji haosa i milionima majmuna koji pišu na milionima pisaćih mašina; — potrebno ju je samo opaziti, dešifrovati & prirediti.

Pokušavam da dovršim rad o naučnofantastičnim pripovetkama Stanislava Vinavera, iz GROMOBRANA SVEMIRA, sa linkovima prema okultnoj tehnologiji & mističnom scijentizmu ruskih kosmista. Temu sam ili zapostavljao zbog rada na disertaciji, predavanjima i Međutimu, ili me je proždrala — zanimljivije mi je bilo da čitam o njoj nego da artikulišem neku književnoteorijsku poentu. I ovog jutra sam vreme trošio skidajući knjige University of Minessota Pressa, kojih je još desetak u obeleživaču (b-ok.org dozvoljava do deset skidanja na svakih 24h) i do kojih sam došao preko reklama na prvim stranicama Lemove SUMMA TECHNOLOGICAE (UoMP, 2000).

To umijeće slova vezano uz religiju… O svemu tomu u Moscheroschovim Čudesnim istinitim licima Philandera od Sittewalda (1665) čitamo i satiru: „Kad jutrom ustajem, govorio je Kšvebt – jedan Hrvat – ja izgovorim čitavu abecedu, njome su obuhvaćene sve molitve, pa neka Gospodin Bog sam pokupi slova te iz njih pravi molitve kako hoće. Ja to ne mogu tako dobro, on zna bolje. „

Gustav Rene Hocke, Manirizam u književnosti, pr. Ante Stamać, CKD Zagreb 1984., str. 43. Prema: Franz Dornsteiff, Das Alphabet in Mystik und Magie, Leipzig 1925., str. 78.