Први лик са којим прелазим Д2Р је мој омиљени — некромант — али подкласе коју никад нисам играо: Summonmancer. Bonemancer all the way baby али излазак римејка је повод да експериментишем са нечим новим, забрањеним, до сада неискушаним. Са Summonmancerom играм једну сатанску игру. Како бих призвао чету костура, требају ми тела убијених непријатеља. Да бих живео, другим речима, требају ми лешеви. Да бих победио, требају ми лешеви. Ако Дијабло, његова браћа и њихове легије желе да тријумфују, морају играти игру празне суме и на мене не послати нити једног свог војника. Првог којег пошаљу, узимам га за себе. Другог такође. Ако престанем да их оживљавам, то је знак да им кадавере разносим Corpse Explosionom. У томе је зрно њиховог уништења: или ће се Дијабло самопобедити тако што ћу га угазити скелетима његових сопствених пешадинаца, или на мене неће послати никог, тиме сам постајући ништа.

DIABLO 2: RESSURECTED ваистину васкрсао. У последњих неколико недеља ми се Battle.net подиже на стартапу а у сваком тренутку ми се у прегледачу налази пет или шет табова са рунским речима и дијаграмима вештина Summonmancera. Ово се мање-више дешава сваки пут када, једном у две године или у тренуцима личних невоља, посегнем за терапијом душомировљенија у виду Дијабла 2. Овога пута међутим шок — насловна страна клијента најављује нешто што није виђено миленијумима: апдејт на нову верзију! Иначица ће као свака иначица донети равнотежне измене, дотеривање запостављених плаћеника и чак нове рунске речи. Разлог због чега је ми је Дијабло 2 удобно играти је што тачно у скил знам које вештине када одабрати, које руне сакупљати; то је знање чварено сада већ деценијама. Игра је као дело била заокружена, изузимајући минорна пеглања багова и дотеривања неткода. Када играм Дијабла, играо сам до сада исту игру о којој смо причали између преподневних тренинга на копаоничким припремама Војводине 2004. године, када ме је Илија Павковић, касније првак Јадранске лиге у закуцавању на једином икад одржаном Ол-стару регионалног такмичења, напушавао што сам мислио да ће ми паладин са Zeal+Thorn Aura развојем ишта урадити осим загинути као пас. Осећај је чудан. Неки ће QA балавци исправљати све форе, фазоне, пречице, експлојтове и финте које сам годинама учио у овој за дивној реликвији која је увек била жива за мене, а сада је жива и за све остале. Да би акомодирали нове играче, и нас диносаурусе ће терати да еволуирамо. Надам се да макар Bone Spear неће дирати макар док, у наредним годинама, не обрнем последњи плес са боунмансером.

Пројекат НОВОРЕЧЈЕ, научно-популарни часопис посвећен истраживању неологизама, кованица и позајмљеница у српском језику, управо је објавио нови број у којем се налази и мој текст о англизмима и англосрбизмима у култури и индустрији видео-игара.

Click to access Novorecje4.pdf

Нисам језикословац. Моје разумевање филолошке методологије не иде дубље од оног што сам учио на основним студијама. Стога сам, на наговор и подршку проф. Дејана Ајдачића — једног од пионира студија видео-игара код нас — склопио једноставни описни лексикон значењски најзанимљивијих те најраспрострањенијих српских и ЕНГ/СРБ појмова. Надам се да ће овакво истраживање надахнути неког стручнијег да загази у ову врло богату тему. Мене ако се на Дан безбедности сете, сете.

Поред српских назива неких од жанрова видео-игара (пуцачина, табачина, стратегија, авантура, и најновији — шеталица/“walking симулатор“), омиљени појам из ове субкултуре ми је „Краљица“, односно домаћи термин за boss-а. Не знам да ли је неко осим новосадских миленијалаца који су одрастали ’90-их користио исти термин, али залажење у жаргон и дијалектизме спада у оне радости које предстоје будућим истраживачима овог поља.

Наставите читање →

Remaster Diabla 2 najverovatnije se neće desiti; prema poslednjim informacijama, projekat bi bio isuviše jer je izvorni kod igre izgubljen. Top down rekreiranje istog bila bi operacija koja bi bila preduga i preskupa, tj. njene troškove verovatno ne bi pokrila prodaja jednog odličnog, ali mehanički zastarelog klasika – naročito jer bi se potencijalni izlazak tog naslova preklopio sa lansiranjem savremenih džinova tog žanra, Path of Exilea 2 i Diabla 4 (možda i Grim Dawna 2?). Pre izvesnog vremena, od remastera Icewind Dalea 2 odustali su, zbog istog razloga, i dizajneri iz Beamdoga.

Наставите читање →