Predložak za ANTLERS je dosadan. Čudovište je neuredna mešavina okultnog i folklornog, što će reći da je autor izmišljao usput, bez dubljeg razumevanja narodnih legendi koje su mu mogle poslužiti kao uzor ili ezoterijske imažerije koja se pojavljuje u nekoliko redova teksta. Ono čereči svoje žrtve jer se zapravo hrani njihovim strahom a ne mesom; boji se mraka samo da bi u priči postojala scena sa treperenjem baterijske lampe, a pošto je to narativno pogodno, čudovište može da ometa signal mobilnih telefona. Užasi koji slede za junake nagovešteni su jednim Naizgled Nevinim Ali Zapravo Zastrašujućim Dečijim Crtežom. Tehnika pisanja: avitaminozna. Opis iskasapljenog dostavljača pisce nehotično izaziva smeh: „After what had been done to them, they looked more like discgracefully made pizzas than people“.
Ova pripovetka nije ubedljivo loša, ali sam zapanjen kako je – najverovatnije kanalima nepotizma – ovo po svim merilima mediokritetno, neuvredljivo, ni po čemu izuzetno, delo žanrovske strave došlo do holivudske produkcije.
POETICA DEPONIA 