Često sam se pitao kako ljudi koji inače nisu čitaoci — tj. koji nemaju običaj da konzumaciji jednog jedinog dela/sadržaja posvete nekoliko sati dnevno, dan za danom, često nedelju za nedeljom — poseduju izdržljivost da dvocifren broj sati dnevno, dan za danom itd. posvećuju serijama. Pitanje me je naročito mučilo jer lično nemam mentalne kondicije, čak ni u Platinastom dobu televizije, da dnevno odgledam više od devedesetak minuta video sadržaja (preračunato to bi bilo: jedan film prosečne dužine, ili dve epizode FARGO, ili tri epizode YOUNGER). Sava Damjanov nam je na predavanjima govorio da i on godišnje pogleda više filmova nego što pročita knjiga, što nije neobično imajući u vidu da se film pogleda za deset puta manje vremena nego što je potrebno za čitanje knjige; ali uveren sam da Sava, kao i ja, godišnje možda pogleda više filmova, ali da čitanju i dalje posvećuje neuporedivo veći broj radnih sati.

Наставите читање →