Kuća je gotova, i evo, još nose građu. Ne mogu stalno da zidam. Uostalom, dovoljna mi je jedna kuća, i zato ulazim u nju, zatvaram sva vrata i prozore. Neka rade šta hoće, ja imam što sam hteo.

A oni oko moje kuće zavijaju. Pojedu zid, pa zavijaju. Pojedu vrata, pa zavijaju. Moja kuća se razgrađuje. Najzad je i nema, sve su pojeli.

Zidam ispočetka. Pomažu mi, a ja, svakog ko mi šta donese u to i uzidam. Uzidam onog što je doneo prag — u prag, onog što je doneo zid — u zid, onog što je doneo vrata — u vrata. Kad moja kuća bude gotova, svi moji pomagači biće uzidani u nju i ja ću moći da živim na miru.

[Ljubiša Jocić, IZABRANE PESME, izbor i predgovor Đ. Vuković, Beograd: SKZ 1981; iz zbirke Skriveni svetovi]