Кад год сам живео у Берлину, ја сам, често, прелазио у Данску и једном сам ишао од места до места, старим железницама, поред мора, све до крајње тачке на њеном северу. Тамо, у Скагену, из хотела, излазио сам, по песку, све дотле, док не би нестао у мору. Тада сам спазио на спруду једно сломљено, галебово крило, које сам, за успомену, фотографисао. Када сам изазвао негатив, нађох, да сам, на тој слици, снимио и своју сенку. Случајно.

Милош Црњански, КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА („Римске ноћи и дани“)