Сутра, кажеш, сутра ћеш почети да живиш, Сутра?
Кажи ми, Постумије, кад ће већ једном доћи то твоје сутра?
Колико је далеко, то твоје сутра? Где је? Откуд ће доћи?
Да ли се још крије код Персијанаца, или је у Арменији?
То твоје сутра, Постумије, старо је већ као Пријам.
За колико се, рецимо, може, то твоје сутра, да купи?
Сутра ћеш почети да живиш?
Данас већ почнеш, Постумије, доцкан је.
Мудар је онај који је живео јуче.

***

Cras te uicturum, cras dicis, Postume, semper:
dic mihi, cras istud, Postume, quando uenit?
Quam longe cras istud! ubi est? aut unde petendum?
Numquid apud Parthos Armeniosque latet?
Iam cras istud habet Priami uel Nestoris annos.
Cras istud quanti, dic mihi, possit emi?
Cras uiues? Hodie iam uiuere, Postume, serum est:
ille sapit quisquis, Postume, uixit heri.