Новица Тадић, „Са диктафоном у џепу“

у џепу доносим буку улица
тутњаву испод подвожњака
гласове с књижевних вечери
ломљаву и звучни крш из кафана
разговоре с притворним и јетким
квоцање пијаног песника луде
патетичну вику рецитатора
своје исповести и свој смех
неконтролисаних импулса плеву
отхукивање у кратком предаху
издиктиране бројеве телефона
гласове службеника установе
бат корака шкрипу врата
кроз која сам прошао тихо прошао
следећи одсечан позив дођи вамо

у џепу носим буку улица
лавеж пса с вечерњег трга
пљусак изненадне кише плочником
смех параноични грлени кркљанац
вику старинара из споредне улице
узвике окупљених око мотицикла у пламену
торокање тротоарке звоцање цвећарке
слогове полугласове мрмљања цвокот
срдачне поздраве оног што га
четрдесет агената прогони
и још један с цигаретом у устима