Радна станица @ почетак августа 2022. У Новом Саду је топлотни талас прошао па коначно не мењамо агрегатна стања при обичном писању. На небу видимо облаке & расположење више није самоморно. Текући пројекти:

— Реиздања зенитистичких дела у издању Банатског културног центра улазе у коректуру. Тачније, први део, од четири књиге. Још једном прелазимо преломе; Мицић има дугачак стих и убија нас да га прилагодимо нормалној ширини данашње странице. Типографија је још једна ствар која нас мучи. Приредити нпр. Андрића за штампу значи убацити текст у Индизајн и пустити робота да одради посао. Код Мицића и Ве Пољанског сваки стих и свака реч морају бити тамо где су замислили, написани фонтом који су замислили, иначе кристална творевина губи себе.

— Вујаклијин речник је за једну ствар из нађене поезије коју склапам и коју сам (је ли) случајно нашао.

— На налепницама: два сјајна рада за МЕЂУТИМ, ДНК чекају уређивање и качење — када се људи врате кућама и поново упале екране. Горњи ред су три рада која ће бити завршена до јесени: о америчким путописима Војислав Деспотова, између осталог једне од првих (?) квир ствари у нашој књижевности; о пародијској фолклорној видео-игре YAGA, где ћу имати изговор да наглас размишљам о пародији у видео-играма, које, што је занимљиво, нема онолико колико сам мислио да има.

— Трећа налепница је за рад о твитер прози, коју сам некада са енергично објављивао, а сада је истражујем. Са овим и још неколико радова улазим, након кондиционих припрема, у дигиталну књижевност. Ускоро из овога покрећемо курс на ФФУНС. У позадини је неколико књига о ДК које ми је проследила проф. Владислава Гордић Петковић, која је о дигиталној књижевности заборавила више него што ћу ја знати.

— Пекићеву 1999 спремам за СУСРЕТЕ КУЛТУРА, наш (ФФУНС) скуп на крају године. Данас је последњи дан пријаве а ја је наравно још нисам послао. Пекића овога пута читам екокритички, и то је за мене још један улазак. Екокритика је фантастично поље и у беклогу имам неколико мени узбудљивих идеја.

— Нешто књига Саве Дамјанова је ту јер сређујем дисертацију, илити Купусару, за штампу. Због оваквих послова на столу држим иконе и крстове.

— Јована и ја гледамо НЕОБИЧНУ АДВОКАТИЦУ ВУ & подсећам се корејског писма које сам некада, преко неког инфограма на 9гегу, научио за петнаест минута. Био сам млађи. Сада не иде тако брзо.

— Романи Брендона Сандерсона су део тајне, чији притом нисам део, али чуо сам нешто занимљиво поводом њих/њега па сам добио жељу да их се подсетим. Ових недеља сам неколико пута био у чекаоницама па су ми добро дошли за убијање времена.