Изађем на терасу, а доле Арголида —
У јутарњој халуцинацији, бистрој као кристал;
Преврнута постава градског крајолика
Истура ме јужно од признате јаве,
Звуци мењају смисао, саобразно —
У гласу птице чујем: Тиринт!

Протрљам очи: гробнице краљева
Силазе из Микене,
од танког злата
Исковане маске висе по кестенима,
Јаблан усправно гусне у кипарис,
Маска се сунча на киклопском зиду
(Да смо у Беотији, израсла би јој крила) —
А онда метеж гласова; хор се свађа
Са вољом богова, али не омета
Извршење; све остаје у породици,
Трагедија може да се настави —

Трезни ме гутљај меда, цигарета,
Јутарње новине са фарсом у насловима;
Ипак, на улазу у купатило
Мало оклевам, као Агамемнон…