(…)

The prospects for the present aren’t too grand
when a swastika with NF (National Front) ’s
sprayed on a grave, to which another hand
has added, in a reddish colour, CUNTS.

Which is, I grant, the word that springs to mind,
when going to clear the weeds and rubbish thrown
on the family plot by football fans, I find
UNITED graffitied on my parents’ stone.

How many British graveyards now this May
are strewn with rubbish and choked up with weeds
since families and friends have gone away
for work or fuller lives, like me from Leeds?

This pen’s all I have of magic wand.
I know this world’s so torn but want no other
except for dad who’d hoped from ‘the beyond’
a better life than this one, with my mother. (…)

________

Тони Харисон (1937) савремени је енглески песник; налетео сам на њега читајући есеје о преводилаштву пољског преводиоца Јежија Јарњевича (СИЗИФ ПОБЕДНИК, 2021, КЦНС). Поема V. надахнута је Харисоновим повратком у Британију и посети гробовима својих родитеља, које је затекао вандализоване, заједно са остатком гробља, од стране локалних скинса и фудбалских хулигана. У стиховима Харисон разговара са собом, родитељима, фашистима, родним Лидсом; наслов алудира на ознаку противника на старим фудбалским плакатима (LEEDS UNITED V. …). Песма је дуго размишљање о сукобима: затуцаном околином, ближњима, са самим собом. Као радничко дете са улица индустријског града, Харисон је завршио студије класичне књижевности, и то му се таласање у одрстању/одгајању провлачи кроз мисли — препирањем са имагинарним наци-хулиганима, некадашњим комшијама и пријатељима из детињства, те убацивањем псовки у грациозно римоване десетерачке катрене.