Muški profesori, uprkos lošijim rezultatima, redovno dobijaju više ocene studenata [u studentskim evaluacijama]. Profesorke su penalizovane ukoliko se ne čine dovoljno toplim i pristupačnim. A ako JESU tople i pristupačne, zamera im se što se ne postavljaju autoritativnije ili profesionalnije. Sa druge strane, žene koje izgledaju autoratitivno i samouvereno ponekad kod studenata nailaze na neodobravanje jer time krše rodna očekivanja. U isto vreme, muški profesori se nagrađuju kad su pristupačni u onoj meri koja se kod žena jednostavno očekuje i primećuje samo kada nije prisutna. (…)

Ispitivanje studentskih evaluacija koje je ustanovilo da se profesorke više opisuju kao „zlobne“ pokazalo je i da se muški profesori češće opisuju kao „briljantni“, „inteligentni“, „pametni“ i „genijalni“. Jesu li ti muškarci zaista darovitiji od svojih koleginica? (…)

Kada je reč o ženama, što su ženstvenije izgledale, to su ljudi ređe mislili da su naučnice. (…)

Deci se od malih nogu usađuju predrasude o briljantnosti. Jedna skorašnja američka studija pokazala je da devojčice i dečaci od pet godina u podjednakoj meri smatraju da žene mogu da budu „baš jako pametne“. Međutim, kad napune šest godina, nešto se promeni. Devojčice počnu da sumnjaju u svoj rod u tolikoj meri da počnu da ograničavaju sebe: ako čuju da je neka igra namenjena za „baš pametnu decu“, petogodišnje devojčice će podjednako želeti da učestvuju u njoj kao i dečaci — ali šestogodišnje devojčice odjednom gube interesovanje.

Škole uče devojčice da briljantnost nije njihova odlika. Nije ni čudo što, kad dođe vreme da evaluiraju predavače na univerzitetu, studenti vide profesorke kao manje kvalifikovane.

(Kerolajn Krijado Peres, NEVIDLJIVE: KAKO PODACI KROJE SVET PO MERI MUŠKARACA, prev. Maja Bajić, 2021, Laguna, str. 111–112 // Caroline Criado Perez, INVISIBLE WOMEN: EXPOSING DATA BIAS IN A WORLD DESIGNED FOR MEN, 2019, Chatto & Windus)