Prošle nedelje sam još jednom imao imao čast & zadovoljstvo da učestvujem u novosadskom Fellowshipu; Matica srpska, Kulturni centar Vojvodine i Digitalni omladinski centar su i ove godine ugostili izdavače i književne agente sa svih strana sveta u trodnevnom programu upoznavanja sa srpskom književnom scenom, produkcijom i izdavaštvom.

Moj deo zadatka na Fellowshipu 2023 bio je da, u uigranom tandemu zajedno sa Snežanom Savkić, što bolje predstavim neke od najznačajnijih autora i autorki naše moderne i savremene književnosti — ne (samo) zbog edukacije, već i iz nade da ćemo nekom stranom tržištu možda prodati prava za neki delić srpske književnosti. Zvuči možda suviše hladno-ekonomski iz ovog mog šturog opisa, ali zapravo je vrlo lepo. Književna industrija je industrija kao i bilo koja druga, ali roba nam je plemenita, i ne znam mnogo boljih stvari od toga da neku knjigu, iz nekog drugog jezika, transportujete u svoj. Svi smo mi deo zajedničke sadašnjosti i divne mrežice vezica i veza, i zaista sam blagosloven što sam makar delićem deo tog lepog ekosistema.

Elem, blic pregled svih autora o kojima smo pričali ili makar ih spomenuli: Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Isidora Sekulić, Svetlana Velmar Janković, Meša Selimović, Slobodan Selenić, Milorad Pavić, Sava Damjanov (@koderdam), Borislav Pekić, Jasminka Petrović, David Albahari, Goran Petrović, Judita Šalgo, Mirjana Novaković, Oto Oltvanji, Vladimir Kecmanović, Katalin Ladik, Vladimir Despotov, Milena Marković, Enes Halilović, Slobodan Vladušić, Lana Bastašić, Milica Vučković, Zoran Živković. Tačno se sećam da smo za ZŽ, mrvi umorni, završili sesiju, ali sigurno sam nekoga zaboravio. Naravno, sve je ovo samo mali skrinšot srpske književnosti, a ne enciklopedijski pregled; ne zamerite ako je neko nenamerno izostavljen.

Pored zvanično-poslovnog dela Fellowshipa 2023, nezvanično-neposlovni deo bio je podjednako ispunjen zanimljivim pričama, od kojih izdvajam one o stanju tržišta audio-knjiga u Finskoj i Skandinaviji (ekstra zanimljivo, ali otom potom), te košarci. Ja i moj feloušipovski bff Čan smo solidan komad vremena proveli o priči o Fenerbahčeu, ali uveram drage poklonike srpske literature da ni u jednom trenutku ovih digresija o košarci, kouču Obradoviću ili mojoj visini (koje sam vodio sa Čanom i mahom egipatskim delom ekipe) nisam zaboravio svoj sveti zadatak.

x: „O, kako to košarka i književnost?“
MJ: „Eee pa vidite [nerazgovetna desetosekundna kompresija mojih složenih i neretko konfliktnih stavova između sebe kao bivšeg košarkaša i sebe kao književnika], ali imamo mi lepu tradiciju sportskih romana! Preporučujem vašoj pažnji KAD SU CVETALE TIKVE D. Mihailovića i USPENJE I SUNOVRAT IKARA GUBELKIJANA B. Pekića, zamislite ovo drugo je o umetničkom klizanju…“

x: „Koliko ste vi brate moj visoki!“
MJ: „Ma ni centimetar preko 207, žalibože moje neslavne centarske karijere, ALI znate li da je ovaj tip [tapka rukom po engleskom izdanju GORSKOG VIJENCA] takođe imao preko dva metra? Ova knjiga je inače vrlo zanimljiva, naime…“

x: „O, kako to košarka i književnost?“
MJ: „Eee pa vidite [nerazgovetna desetosekundna kompresija mojih složenih i neretko konfliktnih stavova između sebe kao bivšeg košarkaša i sebe kao književnika], ali imamo mi lepu tradiciju sportskih romana! Preporučujem vašoj pažnji KAD SU CVETALE TIKVE D. Mihailovića i USPENJE I SUNOVRAT IKARA GUBELKIJANA B. Pekića, zamislite ovo drugo je o umetničkom klizanju…“

x: „Koliko ste vi brate moj visoki!“
MJ: „Ma ni centimetar preko 207, žalibože moje neslavne centarske karijere, ALI znate li da je ovaj tip [tapka rukom po engleskom izdanju GORSKOG VIJENCA] takođe imao preko dva metra? Ova knjiga je bajdvej vrlo zanimljiva, naime…“