Ova knjiga zrači pozitivnim duhom jače od supernove. Kao i prvo delo autora Endija Vira (MARSOVAC, 2011), i ovaj je roman niska naučnih problema, povezanih avanturističkim zapletom, koje glavni junak mora rešiti kako bi preživeo — i spasao svet. Kako izračunati mere za centrifugalno obrtanje svemirske stanice? Kako da dokučimo čije sunce vidimo na nav-compu? Ovaj koncept, uzbudljiv za inženjere a dosadnjikav za one kojima se čita roman, a ne Logičke zagonetke u Politikinom zabavniku, leči krindžast ali dobrodušan humor, kao i holivudska priča. Glavni lik patentiran je u SF spektaklima ’90-ih: kao i Džejms Spejder u ZVEZDANOJ KAPIJI ili Džef Goldblum u DANU NEZAVISNOSTI, naš junak je mlad, konvencionalno zgodan, harizmatično smotan naučnik prezren u akademiji zbog svojih uvrnutih teorija o izvanzemaljskom životu. Apokaliptičnim spletom okolnosti, on postaje jedina šansa za spas Zemlje. Optimizam i elan prema otkrivanju u ovoj knjizi naprosto su zarazni. Glavnog junaka na početku zatičemo bez znanja, bez pamćenja, bez samopouzdanja, bez gaća, samog u bespuću svemira, u borbi sa kosmičkom katastrofom kojoj ne zna ni glave ni repa. Ali na kraju, isključivo uz pomoć sveske, kalkulatora, eksperimenata, nepokolebljivog čojstva, komunikacije i prijateljstva — a ne laserima i tenkovima — on spašava (spojler!) ceo svemir. Nakon završetka romana, imao sam osećaj da mogu da zakucam sa trojke ili se sprijateljim sa medvedom.