Kingov roman na temu zombi-apokalipse (MOBILNI TELEFON, prev. Vladan Stojanović, 2008, Vulkan; CELL, 2006, Scribner) pojavio se u zlatno dobra žanra. Samo godinu ili dve pre objavljivanja ovog dela, svetlost dana ugledao je prvi broj stripa THE WALKING DEAD, u bioskopima se pojavio rimejk Romerovog DAWN OF THE DEAD te parodija SHAWN OF THE DEAD, a u približno istom periodu objavljeni su i bestseleri Maksa Bruksa PRIRUČNIK ZA PREŽIVLJAVANJE ZOMBIJA i SVETSKI RAT Z; na internetu, misaoni eksperimenti o borbi sa zombi hordama dominirali su prvom generacijom mimova.

Utvrđujem forenzičke okolnosti jer ni za jednu drugu knjigu SK — skribomana, ali sa klasom — nisam mislio da je naručena, pisana ofrlje, ili brzinski lansirana da bi se zaradilo na najvećem horor trendu nakon slešera. Premisa: signal mobilne telefonije transformiše sve korisnike u krvoločne zomboide. Kingove životne teme su tu: zloće razvijaju telepatiju; glavni junak je horor umetnik, loš otac i još gori muž, ali koji će iskupljenje tražiti u spašavanju porodice od smaka sveta; itd. Ali sosa nema. Središnja pretnja, telefonski zombiji, razočaravajuće su bezopasni, tako da od horora, izuzev scena nasilja, nema ništa. Novih otkrića, kao i razvijajućih odnosa između junaka takođe nema, pa je 400 strana knjige popunjeno hajkovanjem po novoengleskim magistralama — što je podjednako nezanimljivo, jer hranu i sklonište junaci pronalaze bez izazova (?). Negde je u priči i glavni antagonista, neubedljiv kako pojavom tako i delima.

Interesantan tehnofobičan zaplet o telefonima koji pretvaraju ljudsku vrstu u hive-mind bezumnika ispao je nefunkcionalna knjiga bez teme, ideje, napetosti, wow momenata ili emotivne sprege sa bilo kojim delom fabule ili bilo kojim likom. Nothingburger, ili burek sa ništa.

MOBILNI TELEFON, Stiven King (Vulkan, Goodreads)