Аутор: Miloš Jocić

049 // O naslovnicama

Kada mi kažu „Ne možeš ceniti knjigu po koricama“ mašam se za mačetu. Delo ne mogu, ali izdanje i uredničku opremu em mogu em hoću.

Ukoliko izdanje ima klasične, blank korice, obogaćene eventualno dobrim tipografskim rešenjem ali inače bez naročitih vizualija, ok! Dopušta se na taj način čitaocu da eksternalizuje svoje utiske o delu i imprintuje ih na, metaforički govoreći, prazno polje.

Ali ukoliko je izdavač odlučio da se bavi grafičkim dizajnom, onda korice ne mogu samo da sadrže samo nasumične pripovedne motive, pritom vizuelno obrađene kako se kom dizajneru ćefne, već moraju i kompozicijom i formom biti u skladu sa uredničkim ili dizajnerovim čitanjem stila, tona, atmosfere, ideje, epohe knj. teksta.

Viđao sam korice MAJSTORA I MARGARITE koje liče na softkor erotiku i omote ANE KARENJINE koje izgledaju kao najava za telenovelu, iako su uslovno govoreći sadržavale neke fabuli bliske vizuelne elemente.

Ovaj video sjajno to raspravlja na primeru petparačkog horora — kojeg nikad nisam čitao, ali jesam petparački SF Polarisa, Kentaura, Alefa itd, čije su psihodelične korice sa piratskim ilustracijama Sida Mida i ostalih velikana fantasy crteža iz 70ih za tri koplja ispred današnjih 3D stillova sklepanih u Blenderu. Ukratko: ne može se na koricu GROBLJA KUĆNIH LJUBIMACA, inače vrhunske psihohoror studije o primordijalnom strahu od smrti, veoma suzbijene radnje, sa dubinama koje poniru do šamanskog, neandertalskog u nama — deknuti random mačka i završiti posao!

048 // Auto-otpad Kidi

Prof. Zoran Živković je tokom BookTalka 2017 na panelu o kreativnom pisanju rekao: možda Geteu nije bio potreban kurs kreativnog pisanja ali koliko smo Getea izgubili zato što nisu imali podršku kada je trebalo. Ne znam da li bi vlasnik Auto-otpada Kidi bio novi Gete da nije postao auto-mehaničar, ali sudeći po rubrici „O nama“ na sajtu njegove fime, mogao je biti komičar/satiričar koga se ne bi postideo Bazil Folti. ~Deset stranica suvog i urnebesnog cinizma koje verovatno niko ne bi ni pročitao — koga zanima cigla teksta u opskurnoj rubrici opskurnog sajta? — dakle napisanih ne za zabavu čitaoca već iz unutrašnjeg, stvaralačkog, kreativnog besa prema mušterijama, kretenima i civilizaciji uopšte.

047 // Đorđo Agamben, „Rekvijem za studente“

[Iz teksta prevedenog na pescanik.net]

Kao što smo i predvideli, u Italiji će se univerzitetska nastava sledeće godine odvijati preko online platformi. Pažljiviji posmatrači su već znali da će takozvana pandemija biti iskorišćena kao povod za sveobuhvatnu difuziju digitalnih tehnologija.

Univerziteti su rođeni u Evropi iz studentskih zajednica – „univeristates“ – po kojima su i dobili ime. Biti student značilo je pre svega praktikovati način života čiji su glavni elementi izučavanje literature i pohađanje predavanja. Ali ništa manje važni od toga bili su susreti i razmena mišljenja sa drugim „scholarii“, koji su često poticali iz dalekih krajeva i prema mestu porekla se okupljali u „nationes“. Takva organizacija života evoluirala je kroz vekove na više načina, ali od srednjovekovnih „clerici vagantes“ pa do studentskih pokreta u 20. veku, društvena dimenzija ovog fenomena bila je konstanta. Svako ko je ulazio u univerzitetsku učionicu u svojstvu predavača vrlo dobro zna kako se tamo, pred našim očima, grade prijateljstva, kako se u skladu sa kulturnim i političkim inklinacijama formiraju male studijske i istraživačke grupe koje nastavljaju da postoje i kada se nastava završi.

Iskustvo koje je trajalo gotovo deset stoleća zauvek se gasi. Studenti više neće živeti u gradovima u kojima su njihovi univerziteti. Umesto toga, slušaće predavanja zatvoreni u svoje sobe, stotinama kilometara udaljeni od ljudi sa kojima bi inače delili klupe. Mali gradovi, nekada prestižni univerzitetski centri, primetiće samo da su studenti, često najvitalniji deo njihove populacije, nestali bez traga.

046 // Psihogeografija Arsenija Njegovana

Do sada najbolja tema na inače sjajnom kanalu: tragom hodočašća Arsenija Njegovana – doslovno! Prateći tekst Pekićevog romana, autori od ulice do ulice, od kuće do kuće, rekonstruišu put književnog junaka, tumače delo i istražuju psihogeografiju Beograda u 60 minuta kvalitetnog TV sadržaja.

[Bookvalisti: Stopama kućebrižnika, HODOČAŠĆE ARSENIJA NJEGOVANA]

045 // Zlatko Kusturica, „Novi Sad je sterilan grad“

Novi Sad je sterilan grad
Ali o tome ne govore podaci
Novi Sad je sterilan grad
Sterilni studenti i kastrirani đaci
Novi Sad je sterilan grad
U njega nikad ne dolaze vidici
Novi Sad je sterilan grad
Kad guše čarapom ne čuju se krici
Novi Sad je predivan grad
licemerno tvrdi tv komentar
Kulturne ustanove štampaju plakate
na kojima piše veliko
INVENTAR
Inventar zlobe podlosti taštine,
praznoće gluposti,
metri prašine
Novi Sad je sterilan grad
Sterilno belo novosadsko mleko
Od lepote čistoće želim da bežim
Daleko daleko
Pa idi beži gomila viče
Kamenice lete lome transparente
Ti si obična romantična budala
Šta će nam takvi truli elementi
Tu ću da jedem da jebem i spavam
I ništa više do kraja života
Novi Sad spavaonica trpezarija kupleraj
O beskrajna srećo to je divota
Tražiću drugo mesto
i ljude da igram pevam,
plešem glumim.
Tu ću da jedem da jebem i spavam
da skupljam snagu i ljubim dragu.

044 // Brutalist websites

In its ruggedness and lack of concern to look comfortable or easy, Brutalism can be seen as a reaction by a younger generation to the lightness, optimism, and frivolity of today’s web design.

Izraz „brutalistički sajtovi“ zvuči moćno ali ne i tačno; radije bih otpor novih dizajnera prema teroru praktičnosti i fluidnosti Weba 2.0 nazvao neoprimitivističkim. Istorija teče u krug: barbarogenijska pobuna avangardista i zenitista protiv zlatnog sjaja belle epocha sada se odvija u CSS-u. Smoreni uštogljenošću korisničkog iskustva, strogim normativnim poetikama frontenda, fokusnim istraživanjima koji u tančina razjašnjavaju opažanje i kogniciju internet korisnika na internet stranicama, neki dizajneri su se okrenuli kolažiranom izgledu ranih onlajn prezentacija, čiji izgled nije bio diktiran optimizacijom i smanjivanjem bounce rateova, već je bio ograničen baroknom maštom tvoraca i izdržljivošću HTML-a. Ljudi sada ionako više ne idu na sajtove. Čitava internet populacija posećuje istih pet ili šest platformi, to jest društvenih mreža i društvenih platformi (Tw, FB, Reddit…); sajtovi onda postaju mesta za grafička istraživanja i umetnička dočaravanja brendova, ličnosti ili proizvoda.

043 // Stvaranje ruševine: Ancient Battle Shell Genocider

Uvodna i odjavna špica špica & nekoliko minuta navodno teško oštećenog i sada izgubljenog animea (phantom anime) iz osamdesetih. U pitanju je zapravo delo samo jednog autora koji je na ovome radio nekoliko godina. Odličan pastiš ali me još više oduševljavaju glitch efekti, kao i sam koncept: umesto da napravi kratak animirani film (sudeći po talentu i utrošenom vremenu, mogao je), tvorac se odlučuje za mistifikaciju i (lažnu) prljavu rekonstrukciju jednog izgubljenog dela; suština njegovog projekta je zapravo stvarenje ruševine.

80年代末に放送されたものの現在は視聴が難しい幻のタイトルになってしまった作品風自主制作アニメです。作るのに8年半かかりました… 現在完全版公開に向け誠意製作中！ 「古代戦殻ジェノサイダー OP・ED・CM」 フルバージョン（ver1.75くらい）は以下から… // Although it was broadcast at the end of the 1980s, it is a self-produced animation that has become a phantom title that is difficult to watch now. It took eight and a half years to make … Currently making sincerity towards the full release!

042 // Nabokov’s favourite word is mauve

Pošto Jovana preti upotrebom sile koliko je smaram ovom knjigom, dosađivaću onda onlajn svetu. Knjiga NABOKOV’S FAVOURITE WORD IS MAUVE je fascinantna & lako razumljiva studija koja kombinuje statistiku i književnu stilistiku — uz pomoć digitalnih frekvencijskih rečnika i sličnih alata, autor Ben Blat je probao da, koliko je to moguće, kvantifikuje osobenosti stila različitih engleskih autora 20. veka, odnosno da pruži (opet, koliko toliko!) egzaktne odgovore na pitanja: da li su bolje duže ili kraće rečenice, da li žene pišu drugačije od muškaraca, koja je tačno razlika u stilu između dobitnika Pulicerove nagrade i napaljenštine sa FanFiction.neta, itd. Kako je kritičar NPR-a odlično rekao, ovo nije knjiga o UMETNOSTI pisanja, već o UMEĆU pisanja, dakle tehnici, strukturi, kompoziciji teksta.

Evo nekoliko mojih omiljenih podataka do sada, jer još rovarim kroz databaze knjige:

1) Jeste li čuli za staro pravilo kreativnog pisanja: prilozi/predlozi su vai neprijatelji? Istraživanje Bena Blata ovo donekle potvrđuje; vrhunski, ili uopšte profesionalni pisci, uglavnom koriste manje priloga od amatera koji objavljuju po ličnim blogovima ili sajtovim poput Wattpada. Najmanje priloga je koristio onaj ko se najviše borio protiv njih: E. Hemingvej.

2) Muški pisci češće koriste zamenicu „on“ nego zamenicu „ona“. Spisateljice pak češće koriste zamenicu „ona“, ali u mnogo manjoj meri: muški ubedljivo više koriste „on“, dok ženske tek za dlaku više koriste „ona“!

3) Samo na osnovu frekvencije reči „the“ i „and“, određeni programi mogu na slepo, u 99.4% slučajeva, da prepoznaju autora teksta; programi su sa 100% tačnosti pogodili da knjige koje su Stiven King i Dž. Rouling pisali pod pseudonima zaista pripadaju njima.

4) Džejms Džojs je pisac koji je najviše voleo uzvičnike; najmanje ih je voleo, naravno, E. Hemingvej.

Ne može se, razumljivo, vrednost umetnosti opisati brojevima, ali ovakva statistika je zlata vredna za otkrivanje specifičnih tehničkih osobina pisaca, ali i na širem planu, istraživanje jednog ontološkog pitanja: da li se racionalno, matematički, egzaktno uopšte može objasniti zašto je roman dobar ili pesma lepa…. Uz MONEYBALL, knjige koja je takođe postavila pitanje da li se nešto eterealno i neopisivo (poput sportskog uspeha) može predvideti pukim brojevima, ovo mi je omiljena stastistička knjiga. Ukupno sam ih pročitao dve.

Auto-otpad Kidi

Što reče prof. Zoran Živković, koji predaje Kreativno pisanje u BG, možda Geteu nije bio potreban kurs kreativnog pisanja ali koliko smo Getea izgubili zato što nisu imali podršku kada je trebalo… Elem ne znam da li bi vlasnik Auto-otpada Kidi bio novi Gete da nije postao auto-mehaničar, ali sudeći po rubrici „O nama“ (na sajtu firme) mogao je biti komičar/satiričar koga se Bazil Folti ne bi postideo. ~Desetak stranica suvog i urnebesnog cinizma koje verovatno niko ne bi ni pročitao, dakle napisanih ne za zabavu čitaoca već iz čistog besa prema kretenskim mušterijama, kretenima i civilizaciji uopšte. Pisac i po.

https://www.autootpadkidi.rs/site/onama?fbclid=IwAR0pkiCJUdb_dTeKydayoae2sZQWLcw59mmGs0foPxkEgVGoq4wfxcmznjY